Učitelj

692 КЊИЖЕВНОСТ

нашим основним школама школ. надзорник долази само једном у години. Он нема кад да цени рад учитељев нитп начин којим је он дошао до неког успеха, већ само успех. И то је зло. Сем тога широким тумачењем законског члана, који говори о постављању лица за надзорнике, створено је пространо поље постављања најнестручнијих и једностраних лица, која често не знађаху ни најосновнијих захтева дидактичко-методичких. Неограниченом влашњу, којом их је закон ставио у полождј правих диктатора, не само што су се титрали са и онако бедном судбином нашег учитељства него су и од веома штетног утецаја били и на рад и ауторитет наставнички.

Све то и многе друге околности учиниле су, те је и код нас већ сазрело питање о даљем опстанку оваког надзора.

Па и сам писац ових писама, које пропраћамо, износи неке од ових мана које су доиста од веома штетног утецаја биле на учитељев рад и опстанак. У овом писму нарочито се износи штетност и убитачност двојке која после трогодишњег одличног рада може да баци у назад и онако поремећеног несрећника, — учитеља читавих 7 година. Тако је исто и с тројком која је довољна за квалификацију сваком другом чиновнику само не учитељу. Учитељ мора бити или одличан или врло добар па да може корачати и напредовати. Преко овог писма прелазимо брже с тога што ако се усвоји опстем сталнога. надзора, који намерава завести садашњи г. министар

„просвете и овакав неправедан и накарадан начин оцењивања отпатиће самим собом.

Седмо писмо говори о фамилијарности у основ. школи. Реч је о учитељицама, које су удате, и учитељима који су жељени учитељицама. Доиста ово је од најтежих питања која законодавци имају да рашчлане у извођењу рефорама основно школске наставе и живота. уУ личним одношајима, у основним школама, вели г. Живановић, одомаћило се једно административно зло; административно велимо, а не свакад наставно, с тога што, под иначе повољним околностима, учитељевање мужа и жене није тако незгодно ако се начелно допусти да мајка, и сама ситном децом оптерећена, може вршити и наставничке дужности. То је у нас начелно допуштено, јер законом није нигде ни забрањено с тога је законом освештано право“.

Раличлањавајући ово питање писац у колико налази с једне стране оправдања кад се учитељице удаду за учитеље а с друге стране незгоду кад се удаду за друге службенике, што је врло истинито, у овом административно школском узлу“ највишим гласом удара на злоупотребе, које се чине код удатих учитељица растављањем од својих мужева, апелујући да је крајње време да се стане томе на пут. Сем тога писац, истичући своје мишљење да удате учитељице не могу никако остати у служби, захтева да се и то питање стави јед ном и у нас на дневни ред... __-

Најзначајније од свију писама и најинтересантније од свих од свих расправљених питања која се тичу нас, учитеља у основ. "школама, јесте писање о учитељским премештајима ц нужној сталности, којо је изнето у осмом писму.

»