Učitelj

900 ШЕОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

БЕЛГИЈА

о _народном образовању у Брислу саопштавају Келнске Новине 1897. бр. 389): при војеном попису 1897. показало се, да 1567 рекрута, т. ј. 19:49. не знају ни читати ни писати. 1241 знали су нешто више него тек читати и писати. Према једном Бодиру из 1896. од броја 22.244 деце, чија је старост била од 6—14 година, никаку школу није походило 3085 деце. Од горњег броја њих 1642 били су на занату, 310 помагало је својим родитељима у зарађивању насушног хлеба, а 1113 просто је базало. У оних 3035 нису међу тим рачуната многобројна деца, која школу И у добу од 10—11 година.

ТРЧКА

Од грчких свештеника у краљевини 30 су добили своје образовање на универзитету; 121 су се школовали само у гимназијама и пређашњим лицејима, 65 њих школовали су се на учитељским сео С 6 имају диплому учитеља грчког језика; 108 свештеника

асиитавали су се у парохијским школама: 1057 походили су грчку школу, а то је од прилике виша народна | (основна) школа или нижа гимназија. 4078 свештеника добило је своје образовање просто у каквој народној или сеоској школи. Према томе није ни чудо, што се у неким црњвама по неколико година не чује свештеничка беседа, као ни то, што је местимице религиозна настава врло слаба.

ЕНГЛЕСКА

Курс за учитеље о ферију. — Иницијативом Учитељског Колежа (СоПеге ог Ргесербог5) држат је у Лондону првих дана Јануара за време одмора један курс за учитеље. Према једном дужем извештају у Фебруарскиј свесци једног енглеског педагошког часописа (Е4исаНопа! Типев) саопштавамо овде читаоцима ово о том курсу. Програм је био врло богат. У беседи, којом је 4. Јануара декан овог колежа, г. Ив, поздравио ученике, означио је он као НЕ нију посластицу, спремљену слушаоцима, предавања г. Р-г Ј. Етаау-а о овим предметима: |. распоред часова у средњој школи, 2. излагање наставног градива. Предавања — по пет за обе теме — која беху више ради тога, да изазову нову љубав и одушевљење за учитељски позив, него ли да даду израђене системе или детаљисане упуте, „беху примљена с дубоким одушевљењем.<“ Предмет друге серије предавања беше настава из вештина (чему је и придружено по једно предавање о развијању гласа и методама, наставе из нових језика); трећа серија предавања тицала се природњачке наставе (ова су предавања била с огледима), при чему се нарочито узимао у обзир нови наставни план за наставу из Хемије и Физике. Главни смер и главни резултат ових предавања био је тај, да се слушаоцима јасно представе нови захтеви природњачке наставе, према којима се она не може више ограничити на механичко предавање голих Формула, већ мора бити у главном упут ученику за самостална проматрања и изналажења. — Ова преда-