Učitelj

це 174 кљижввност 5

за 350 усправније. Да се бар држао сасвим МАНЕ ни начина писања, да је дотеривао нагиб на 909 па да му а овако не знамо шта да радимо; Ово је. просто уношење забуне у школски свет. Министарство просвете званично прописује! нагиб шисмена под углом од 459 наука и најновији ресултати испитивани усправног начина писања под 909, а г. Јовић ни више ни мање него неки свој оригинални нагиб од 809. Коју ћему сиљу ми учитељи сад да слушамо; Крајње би време било да г. Министар овај проблем већ једанпут реши и објасни, да знамо коме царству да се вриволимо.

Још је куд п камо горе кад се на око узму чисто калиграфски и естетични услови Јовићевих писмена. Ту вам има правих калиграфских накарада као н. пр. мала писмена «(м», «ц« и велика Џ, Ч, К, Ћ, Б, Би Г.

Чудо нам је што овај посао није г. Јовић поверио калиграфу наше Државне Штампарије! И овде нам се одмах појављује испред очију аномалија у лењирању црта за писмена коју смо у почетку навели. Нигде у свету нема да су сва три простора између четири помоћне линије потпуно, једнака, отуда и јесте узрок накарадности његових писмена у опште а великих нарочито.

Писмену е танка црта није једноставна већ у девно прекинута. Код писмена в последња црта не савија се унутра, већ се кроз чвор изводи на поље, јер је спојена. Л на горњем врху мора бити шиљасто а не зарубљено. Црта која се међе на п ит пе сме бити дебела (већ танка. Чвор код ч нозестегичан је, и требао би да буде блажији. Исто тако не ваља ни 3, јер му је горњи део према доњем превелики. Мало ц је незграпно.

Превлака код великог А погрешно је стављена у средњи простор, јер јој је место у горњем. Ћ и Ћ такође су незграпни и изгледају као погурене бабе.

Све су ово крупни недостатци, који се у настави не смеју ни часа трпети, већ се морају уклонити. Јавна настава не сме бити ничија прћија да по њој може вршљати и СРЕ ћефове терати, кад ко и како ко. хоће.

Мих. М. Станојевић,

~

Како Вршчани подижу винограде калемљеном лозом са 5 слика. у тексту. Путне белешке од Петра Стојадиновића руковаоца расадника америчке лозе. Београд, штамцарија 4. Димитријевића 1897. стр. 28. Цена 0,30 дин. ~

Не можемо пропустити а да макар и подоцкан не проговоримо коју о овој књижици, те да обратимо пажњу на њу оним друговима који је ниву још набавили ни имали у рукама. Јер, она Бе бити нова све дотле, докле се-у нас не буде схватио и у практику увео, овај за нас нова сигуран начин подизања винограда на амер. подлози. А то неће бити тако брзо.

У нашег света већ улази обичај, да и у разним привредним пословима тражи савета и упута од учитеља. То је за учитеља једна почаст више, и он се њој одазивао, као што ће и у будуће.

Пу, учитељ не може у свачему бити специјалиста, па, разуме се ни у пољоир. стварима. С тога му је добро свако упуство које му, непосредно, отклања лутање и излишне трошкове. У нас се у подизању нових винограда заиста много лутало, па се и данас у већини лута. Чуло се, да се лоза може калемити, па се гледало да се накалеми којим било путем,