Učitelj

26 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Шта, да кажемо на оваку галантност и непромишљеност на ово управо, бламирање свију учитеља у Србији, пред највећом просветном влашћу, у једном званичном акту 2!. .. Ништа друго до: „Опрости му Боже...... • Чудновато је само, како то, за толико година, ту велику ману и незнање свију учитеља у Србији, не видоше и други толики надзорници, већ само Аргусове очи т. Симине!!... Ако је у срезовима, сврљишком и бањском, у којима је г. Сима био ове године надзорник, збиља било таквих учитеља, онда је то требало и казати, а не овако бламирати и вређати све учитеље.

Још већа је увреда овим извештајем нанесена писменим сељацима. О њима г. Сима каже: „Мени се чини да је писменост у се. лима до сад само на зло употребљавана. („Нуто момка, а нуто памети“) Ретко ко ппемен да није партизан, и према тој квалпфикацији бивао је председник, члан општинског суда, писар, члан неких комисија, па због тога и пандури, све на 09 птледну штету свога имања. Полиција га је редовно навлачила на којекакве смицалице, за 10 су писмени људи по селима у 9110 покварени људи и ленштине“.

„Златни кове, да лепо ти ејаш,

5 , Г. професоре, да много ти знаш“!!,..

Да извучемо логичне конзеквенце из овог г. Симиног писања.

Дакле, њему се чини да је писменост у селима до сад само на зло употребљавана! Прво п прво, оно што се њему тек чини, није требало ни да уноси у овако један важан акат као што је надзорнички извештај, докле о томе добро не вромисли, п увери се, ла да пе говори којешта овако на памет. Друго, нас се не тиче, нити је ко год дужан да чита, опо што се г. Сими чини, него оно што __јесте, Што се пак Г. Сими чини, даје писменост у селима само на вло употребљавана, и да су скоро сви писмени сељаци „покварени људи и ленштине, није ни чудо, јер г. Сима и не познаје наш сељачки народ. Он спада у ред оних људа, који п не желе да се с народом упознају, који проучавање народа сматрају за излишан, понижавајући, и интелигентног човека недостојан посао, (а овамо хоће овако галантно да га кондуптише!) Кад г. Сима не би био такав, не би овако писао. Сматрамо потпуно за излишло доказивати да писменост у селима "није само на зло употребљавана. Ако ју је који сељак и употребио на зло, то је сигурно научен од другога.

За овим т. Сима каже: „Ретко ко писмен да није партизан, и према тој „Квалификацији“ био је председник“ и т. д. Према којој квадификацији ; је ли да је писмен, или да је партизан 2 Било једно, било друго, обоје није истина. За сва она звања која се овде помињу, тражи се друга и далеко боља квалификација — поштење и знање Тт. професоре! Још један доказ непознавања нашег варода!

Па г. Сима рече и то, да председници, кметови, писари, чланови комисија и пандури, бивају то „све на очигледну штету свога,

% ЏПодвучене речи ми смо истакли.