Učitelj

434 ЗАБАВА И ПОУКА |.

трогоњу, а имала је толике прилике за последње две го дине. Зрео човек — то је паметан муж. Што сам желела, Бог ми је дао...

Како лепо говори! Три пут сам је пољубио у руку.

Уговорисмо да свадба буде на Три Јерарха.

За тих петнаест дана, десет пута сам долазио у варош. Ваља се разговорити о овом, о оном, набавити што треба: за кућу, спремити се за свадбу. А кад дођем, ја се не макнем од Јеле. Што треба, поручи се те се донесе кући. Јела се разуме у свему боље, него многи проценитељ ђумручки. Некад по трипут враћа момка, док не донесе што је најлепше. |

— Мама би хтела да правим вунену хаљину ва свадбу, јер је, вели, и топлија, аи јевтинија. Ја сам опет желела атлавну. Како ти велиш 2

— Онако како се теби свиди. ;

Други пут кад дођох, тетка ми њена рече на само, да би требало да ивненадим Јелу за прстен новом хаљи ном. Вахвалих јој и послушах је одмах.

Куповао сам што ву ми год рекли, плаћао сам за шта је год заискано. Нисам марио за новац, чак самгасужи вањем трошио. Јела ми је била богата накнада за саво трошак. Кад је она моја, зар ми треба још што другог За њен поглед дао бих царевину.

Била је свадба лепа. Одмах други дан дођосмо овамо. Ја сам био најсрећнији човек. Та није оно жена, него анђео. (ваке четврти часа изиђем из школе, да видим шта ради моја Јела. Она ме с осмехом дочека, а мени игра. срце од радости. -

Прве недеље одосмо матери њеној у госте. Ватекосмо је невеселу и забринуту. Пред полазак рече ми Јела кроз плач, да мајка треба да плати неки дуг пок. оца, а она нема: истрошила се око свадбе. Ја без речи извадих тражену суму.

За Ускрс поновили смо се и ја и Јела и ташта и тетка. Јела им је рекла да је моја жеља била, да их за тај празник поновим.

Двапут-три затекох Јелу, кад изађем из школе, плачну. Питам је шта јој је. Она се осмехне, вели да јој није _ ништа, него се онако нешто размислила. |

3