Učitelj

ПЕДАТОШКЕ ИДЕЈЕ 509

елатки.“ Многи од пас мисле, да је ова пословица истинита и сад и у будућности. Но из педагошких списа Коменскових види се, да је овај велики словенски педагог ставио себи мучније задатке, више идеале ; он је желео да не буду само слатки плодови, већ и корен учења.

Идеја Коменскова била је, да озбиљна занимања могу бпти привлачна, па чак п забавна, кад се обуку у забавну Форму па се деци предају (познато је, н. пр. да се поучни опити из физике и хемије могу у забавној Форми деци предавати). И ова је мисао чак и у наше доба веома важна. али је још важнија друга Коменскова мисао, која је недавно раширена и за коју је везано име другога човека, нашега сувременика (по столећу у коме живимо), Фребела.

„Најозвбиљнија занимања дечја — то су њихове игре“. Ова мисао, која нам звучи као парадокс, била је понављана често после Коменскога, али се и данас може понављати, јер понављајући је ми ипак износимо нешто ново за већину друштва у коме живимо, па, богме, и за неке педагоге.

А ево, шта је писао Коменски у његовој „Дидактици“ о томе питању. „Биће веома корисно, ако игре и забаве које дајемо омладини ради душевног одмора, удесимо тако, да помоћу њих представимо деци озбиљну страну живота, и да им већ у томе добу дамо неке представе о животу.“ Требао је да се, након два века, роди Фребел, па да увери људе, да не само што учење може бити по некад игра, него да игре могу бити тако удешене да буду корисно учење.

Могли бисмо да наведемо много таквих примера великих Коменскових идеја, које су после једнога или два века поново биле изречене са неким изменама и долунама. Допнији писци пли педагози прославише се тим истим мислима као оригинални мислиоци, као иницијатори ове или оне школске реформе.

Деца треба у школама да нађу „добре примере, лепе речи и свагда пекрено и отворено расположење“, вели Коменски. „Дисциплинске мере треба да се примењују без гњева, љутине и мржње, достојанствено и са мирним расположењем, да би се дете уверило како се казни зато што је то заиста заслужило, и да се казне извршују ради његова добра.“ „Учитељ је дужан да се особито побрине о томе, да у настављању, заповестима и кажњењу буде увек видно то, да се све ово врши ради бољитка све деце а не ради чијег понижавања.“ „Само у изузетним случајевима треба утицати суровом претњом, али с постојаном бригом, да ова строгост, у колико је могуће, свагда прелази у љубав.“ Да ли је могуће ићи даље у љубави и милошти према деци Сви емо ми — а особито деца дужни поштовати успомену великога педагога, што нам остави овакве аманете, написане усред бурног времена у Европи, за време тридесетогодишњег рата !

Знамо већ мишљење Коменсково, да нормално уређена школа треба да привлачи децу; с тога он допушта озбиљне казне само за рђаво владање, а рђав успех доводи у зависност од доброг избора.