Učitelj

684 ПОГРЕШАН РАЧУН

своје ноге, да се ослободимо школскога зашта; али смо жалили што нам се тим растура друштво, јер смо знали да никад више нећемо бити заједно. Нисмо онда знали и то, да је доцније у животу тешко наћи правога друга, искрена пријатеља, каквих у школи буде и повише. Да смо и то знали, још би нам тежи био растанак.

Они, који су проживели ђачко доба животом Владимировим, нису имали у школи искрених другова, па их доцније у животу нису тражили. Они нису ни жалили што се растају са друговима, нису ни знали за право пријатељство. Добио сам службу. Моје радости нигде! Учитељ ништа лепше од тога! Пун љубави према послу на који сам упућен, једва сам чекао да дођем у своју школу. Кад сам добио извештај да сам постављен, похитао сам одмах на дужност. Пут ми је био најугоднији преко Београда. Ту сазнадох да од толиких другова мојих само Владимир иде у крај куд ја идем. Видим на карти да су нам школе у близу. Па, кад већ није друкчије, добро је, мислио сам и тако. Моћи ћу ја с њиме. Није он рђава срца. А сад кад је крај патњама његовим, ваљда ће се нарав променити.

Још првога месеца обишао сам оближње школе, да се упознам с учитељима. Био сам и код Владимира. Како сам се изненадио, кад сам га видео! Много се изменио. Оденуо се лепо, свој стан наместио боље нето што је у мене. И у лицу ми дошао ведрији. Па је и разговоран. Дочекао ме врло лепо. Провео сам цео дан код њега. У, повратку сам мислио само о њему: и чудио сам се толикој промени, и мило ми што је сад овакав.

Од тога времена често смо се походили. Владимир увек добре воље, разговоран, чисто сад он оживљује мене. Договарали смо се о раду школском, о међусобицама нашим са школским одборима, сећали смо се школских