Učitelj

'

-

| СИМА МИЛОЈЕВИЋ

УЧИТЕЉ у ПЕНСИЈИ рођен 29. августа 1885. у Црној Бари, умро 27. априла 1899. у Мрђеновцу.

Тихо брује мелодична звона са беле цркве на Охриду. Брујање је њихово тужно, као да и она оплакују смрт човека, за којим се тихим, свечаним кораком, креће тужни спровод, пут мрђеновачког гробља !...

Зашто тако тужно брује звона2г — Кога прати онај силан народ! Што су им лица тако бледа, сезна и невесела 2

То верна друга испраћа сапутника свога у животу; то мили бин испраћа свога доброг бабу; то другови и пријатељи испраћају свога друга и пријатеља, то сељани испраћају седу старину, родитеља свога свештеника, то је спровод скромног српског учитеља и књижевника, Србина и јунака, то је спровод Симе Милојевића.

Спровод ено стаде. Један човек, седих власи, прилази самртцичком ковчегу. Лице му је бледо, по старачким образима његовим сливају се сузе. Тај старина, то је искрени други пријатељ покојнога Симе, то је дугогодишњи учитељ шабачки г. Радован Петровић. Дошао је и он да се са другом и пријатељем опрости. Чујмо старину, шта старини беседи, чујмо шта искрено другарско срце говори на растанку искреноме другу и пријатељу :

„Један од старих ветерана просветних јуче заклопи очи на. свагда. — Наш добри садруг, дугогодишњи српски учитељ и неуморни радник око васпитања српског подмлатка, Сима Милојевић подлеже као и сви на овом грешном свету природном закону смрти, па и ми учесници овог тужног спровода, одајући покојнику последњу почаст као добром другу, искреном пријатељу, вредном и неуморном дугогодишњем наставнику, храбром и неустрашимом војнику и бранитељу миле нам отаџбине. Забавићемо се неколико тренутака, да летимично,

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 769'