Učitelj

36 ј , РАСПРАВА И ЧЛАНЦИ

Као што је одредба вазд. притиска пречо потреба за констатовање равнотеже у атмосфери, исто је тако неизбежна потреба одредба стања влажности у ваздуху. Пошто је сразмерно највећи део земљине површине покривен морем, које на својој површини непре75 кидно испарава, то мора у ваздуху увек бити извесне количине во: дене паре, која знатно утиче на климу. Од тачног посматрања влажности у ваздуху имамо ове битне корисли: 1) Количина водене паре у ваздуху знатно утиче на температуру ваздуха, а из разлога, прво, што је сама пара најзнатнији састојак атмосфере која упија у себе топлоту и тим стално загрева ваздух ; друго, што пара у згуснутом стању прелази у водене капљице, а тим уједно губи свој напон који се преобраћа у топлоту, који се ваздух загрева ; отуд осећамо лети запару пред кишом. 2) Од количине водене паре у ваздуху, кад се ова згусне, зависи количина воденог талога на земљиној површини, који је неизбежно потребан за усневање биљног света, а од које ко личине зависи поглавито и стање подземне воде, као и висина воде у речном кориту; а крајње последице количине паре могу бити суша и поплава. 8) Од стања влажности у ваздуху зависи, према каквоћи земљшнита, и стање здравља. — Ну, за сазлање начина којим се одређује стање влажности у ваздуху, пре свега је нужно упознати се ва најважнијим Физичким законима о парама. Даљи ограничени ваздушни простор у стању је да прими водене паре у себи све донде, док се Мр о0р не засити паром; ако је простор свуколику пару. примио у себе коју је. у стању да прими, онда се пара налази у гасићеном стању; а ако простор није заситио паром, онда се пара налази у незасићеном стању. За исти простор количина паре у засићеном стању није увек иста, јер ова зависи од температуре простора; лето је виша температура, то простор трима у засићеном стању већу количину паре у себи. Узмимо да је простор засићен паром, па се температура простора загревањем попне; онда ће пара из завићеног стања, прећи у незасићено. Узмимо оитор засићен паром, па му се вештачким хлађењем температура ениви; онда тај простор при сниженој температури није у стању свуколику пару да држи у себи, него ће се морати један део паре згуснути, док не остане само оно- | лико паре у простору, колико је потребно за стање засићености при свој ениженој температури; а онај део паре који се згуснуо, појавио се у виду течних капљица на чврстим зидовима простора. Сваки ваздушни простор садржи у себи извесну количину водене паре, која сеу обичним приликама у незасићеном стању налази; ако пак будемо постепено снизивали температуру тога простора, онда ће се затеклом