Učitelj

ЈЕДНА школа 141

Платону Симоновићу,“ тлавном управитељу школа, да им пошље ваљана учитеља за „реалку“. У „молби је напоменуто да тај учитељ мора знати талијански и немачки језик. Ова је школа називана и

„вишом“ Тако ју је назвао и Платон Симоновић у свом одговору. Општина сама називаше је по кадкад и „тровачком“ Ову школу потпомагала је од 1865. стално Француска влада са 300 Франака годишње.

Мисао о оснивању српске гимназије јавила се још 1860, али се није могла остварити. Сава Косановић, данас пензионисани митрополит босанско-херцеговачки (добро-бовански) 1875, 6. јуна обрати се писмом министру просвете у Србији, г. Стојану Новаковићу, да су ради реалку претворити у нижу гимназију, и моли-министра да му саветује: шта да се предаје у тој нижој гимназији. Па на томе је то и остало. Тек после окупације, 1879. године 11. октобра Школски Одбор, у коме беху данас заузимљиви Јевтан Деспић, Риста Дамјановић и Риста Бесаровић, јави земаљској влади, да је реалку претворио у нижу гимназију. Ова гимназија постојала је до 1888. годипе крајем јуна, снега дакле четири године. За то време предавало је у њој 4 професора и то Светозар Поповић од 1879. до 1883., Бранко Митанловић од 1819. —1882., Мита еивковић од 1880,—1882 , Мита Вујковић од 1881. до 188. године; 4 вероучитеља и то етар Петровић, Сава Косановић од 1819. до 1880. Петар Ђенић, од 18892. до 1838. године, и Пера Максимовић. Осим ових измењало се у току од 4 године и 6 суплената и то Милорад Јаковљевић од 1881.—1882. Ђорђе Крајиновић од 1881.—1882., Светозар Арсенијевић само три и по месеца у 1883. и толико исто Никола Тајшановић, Петар Ђемић им Ђорђе Петровић.

Док је трајала реалка у њој се предаваху ови предмети: Историја светска, демљопис, Фигика, Природница (Јестаственица), Орпска Граматика, Краснопис, Талијански језик, Рачун и Геометрија. Кад је реалка претворена у гимназију наставни план био је онај исти, који и у гимназијама српеким у Аустро-Угарској.

__ Гимназија српска у Сарајеву дакле није могла да опстане. Чудновато! Тамо где има толико других разноврсних школа, па чак и школа занатлиска, у којој уче само неколико мухамеданскик младића цизелирање и инкрустацију ијош неке занатлиске послове није могла да опстане једна српека православна нижа гимназија, но се морала

#) Овај Платон А. Симоновић, био је постављен 1852./3. ва инепектора свију школа. Био је и председник школске комисије.

10%