Učitelj

= РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

начни“. Поводом тога Русо даје васпитачима оваке савете. "Бе забрањујте деци оно, од чега им треба уздржавати се, него не дајте им да то чине без размишљања, без икаквих доказа; дозвољавајте им, једном речју, све што се вама допада. без икаквих услова. Но што једанпут одрекнете, будите непо“ иустљиви“. Најгоре је ако ви приморате дете да се колеба из · међу ваше и његове воље“, Наравно, тачно испуњавање овог савета Русувљевог наплази у практици на много препрека. То је, као што се зна, опазио и сам Русо, па за то после и предлаже почетно васпитање изводити тако, да „на дете дејствују само осећајни предмети, да се све идеје његове оснивају само осећајима“ „Удесите тако — или Русо — да дете око себе види само Физички свет, без тога, будите уверени, опо у свему неће слушати вас или ће саставити о нараветвеном свету о коме му ви говорите, Фантастичне појмове, које вам после није могуће изгладити целог живота“. Поводом овог питања није могуће не приметити, да дете може добити рђав појам о наравственом свету и у том случају, ако је потпуно остављено само себи у процесу извођења наравствености, јер је несумњиво да се још пре 12. године показује делателност ума, која. тражи радње или вежбања, а то Русо игнорише. |

По мишљењу овог Француског мислиоца, почетно васпитање може бити само често одречно. Оно се састоји не у том, да научи дете разликовати доброчинство од порока, него у том, да предохрани срце дечје од порока и ум његов од заблуда. Једино је наравствено правило за дете тога доба: никад и ником не чинити зла. ИК

Ради потпуности дужни смо објаснити, да Русо, и ако игнорише поникљу умну радњу и оставља је готово без васпитања, ипак добро зна да у свом периоду васпитања за- | чиње се морални карактер човека; дакле, Русо оставља детету да добије моралне поуке путем искуства. Тако, он вели: не говорите много против лажи, не кажњавајте дете баш нарочито за лаж; него учините тако, да све рђаве последице од лажи, падну њему на главу.“ Никад немојте трпати на.

У