Učitelj
1
ХЕУРИСТИЧКИ МЕТОД У ПРЕДАВАЊУ РАЧУНА – 269
собни у опште, но неспособни у математици. Ну и без тога је јасно, поеми пена плован пне И и да боље појме и ан Г основе |. МИРУ тичну страну, него ли деца у али и А сва раја природним даром објашњавај 66 1 | и па пошто се пили је школски о во
- ] израчунат према средњим ученицима, и да нема никаквих тешкоћа, које би биле приступачне само изузетним даровима. Обична је ствар да ученик, одличан у свима осталим наукама, напредује и у математици, или, бар може напредовати само ако хоће и ако се труди. У противном случају треба дефекте — недостатке — таражити у његовом основном образовању и тру-“ дити се да их попунимо. Ако ученик није способан да реши ни један сложвнији задатак, онда је потребно вежбати га прво у решавању пр ~ ОВОНе јер је очевидно да се у томе мало или рђаво вежбао. Не треба уобразити, да, ће, при правилном вођењу освовног учења, дете, које је у опште способно, бити неспособно за оне закључке; којима, се решавају бројни односи. Не може се допустити ни фо, да ће ђак, само збот природне неспособности према математици, решавати множењем оне задатке, које би требало решавати дељењем, као што то чешће бива. Очевидно је, да овде није ствар у неспособности, већ у неразумевању елемената иу недостатку навика. Рђаво усвојена основна знања опажају се на свима његовим даљим усвајањима. Ако елементи рачунице нису довољно јасно објашњени у самом почетку учења те кауке, онда се долази до резултата, који бркају са последицама умне организације и приписују њеним недостацима, који, у самој ствари, и не постоје.
Из тога се изводи овај закључак, најважнији у методичком погледу: учитељ се мора задржавати на елементарним питањима и задацима без обзира на знања, која су ученици стекли пре поласка у школу.
Претходна припрема често је несређена, разбацана, без икакве системе, без рационалног плана и здравих методичких начина. Према математичком знању, памте се по-
томе први појмови, који су основ долазећи у школу доноси само.
вршно или и неправилно; или, ученик, механичке и глупе навике. Потребно је пробудити у ученику свесни однос према тим навикама, 'а то се може постићи решавањем простих — обичних — задатака и згодним објашњавањем, на задацима, основних појмова: умножити, умањити, поделити на садржај или дедове и т. д. — појмове, који поменутим елементима, и служе као ве-
штина у решавању разних задатака. Са сигурношћу се може твр-
УЧНЕРЕЉ 924.