Učitelj

о“

ШКОЛЕ И ПЕДАГОШКИ РАД ЈАНСЕНИСТА 81

ту

Гијо (бтуођ) беше литерарно образован човек и талентиран писац. Он је узимао активно учешће у судбини „малих школа“ од дана њихова оснивања, а такође и у свима педагошким и административним уредбама и реформама у Порт-Ројалу.

Врло су интересни погледи Гијотови на методе у предавању писмености и латинскога језика. Да узмемо из његовог властитог писма правила, која је он препоручивао наставницима при предавању читања, пивања и латинског језика. У своје време, та су правила важила као прави проналазак у својој струци.

У ХУП. веку настава у писмености почињала је с латинским, Гијо у таквоме ноступку увиђа органски недостатак, који треба, неодложно отклонити. Почињати са латинским, то је пут врло мучан и неприродан. Он, т; ј. такав начин ствара код ученика мржњу и одвратност ка учењу и књизи; он штети карактеру и ученика и учитеља, јер их принуђава на беспрекидно заморавање кроз 3—4 године. Настава у писмености мора без икаква обзира бити вођена на матерњем језику и никако друкчије.) Вештину читања треба изучавати по новоме, куд и камо лакшем начину (који је измислио Паскал и који се врло ревносно примењивао у „малим школама“ ). Џе' томе начину треба учити у почетку најпре самогласне гласове, просте и сложене (еп, ап, еђ, који се читају: е, 0, е,), по том показати сугласнике у свези са самогласима, али никако одвојено једне од друтих ; треба се дуже задржати на вежбањима, у којима ће се спајати гласови у речи и то најпростије и. најупотребљивије. Кад се деца у неколико познаду са процесом читања, може им се дати, да читају катихизис и молитве, које су им већ познате по чувењу, али да их

у М. Ђ. Милићевић у својој „Историји педагогије“ вели ово: „Нека РаЗрЉИН и разумна педагогија на брво се равви у „малим школама.“ Овде је изненађен онај метод новоза срицања (у Француској) или Порто-Ројалски, који даје сугласницима њихову гласћну вредност, а то је био непрегледан напредак. у тешком обучавању у читању. И, што вреди гласно казати, у овим „малим школама“ почињало- се читање Француско, а не латинско, као свуда на другом месту. Ту се предавао Францускњ језик и сва је настава била на матерњем јевику ученика. Џраво говорећи, ПортРојал је отворио Француску школу. Човек, који је највише радио на том спасоносном преображају беше Лансело. Он најпре издаде, 1644. „нови метод, да се лако научи латински.“ И доиста он беше нов, не само по садржају п начину, него и по томе, што је писан Француски, а све књиге дотле писане су латински, Године 1655. он издаце „нови метод ва учење грчког језика,“ опет Француски. Године 1657. ов написа „башту од грчкога корења“ и после још неких јевико-словних издања изађе његова гласовита „Општа граматика“, које је главнина рад Антонија Арнолда, и која. је била одређена за изучавање Француског језика“.