Učitelj

882 а РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

тачка а на хартији. Сад ћемо од игле у тачки а нишанити на мотку у тачки 4. ИМ у том правцу забошћемо још једну иглу. Сад смо добили и други правац, правац а а. Добивши ова два правца ми нисмо добили и дужину. Праву дужину не можемо на хартију пренети, већ ћемо пренети смањену. Смањићемо у 500 пута. То значи, што је у

истини 1 метар дужине, ми ћемо на хартију ставити 200 пута. ;

мање, а то је 2 м. м. Тад ћемо измерити страну а 6 и она.

износи 41 метар. На хартији биће 2 м. м. Х 41 = 82 м. м. "ако ће страна а ф на хартији бити дугачка 82 мил. м. Сад ћемо измерити страну а 4, а она износи 36 мет. На хартији ће бити 2 м. мо Х 26'— ге мом, ; Тад имамо две стране обележене у правцу правога простора и смањене, у размеру 1: 500. 1. · Сад ћемо сточић из тачке а пренети и утврдити у тачки

„а. Хартију ћемо сада наместити тако, да нам игла, која стоји | на средини сточића, буде у тачки 4. Кад то буде, онда ћемо.

преко игле у тачки а, нишанити на иглу а тако, да ове две

Ман

игле дођу у правцу а 4. Затим ћемо преко игле у тачки 4

нишанити на мотку у тачки с и овај правац обележити на хартији иглом. Тим је добивен трећи правац, правац а с овога простора, који износи 27. мет. На хартији ћемо га обележити

9 м м. х 27 = 54 м. м. Четврти правац овога простора |

не морамо одређивати, већ ћемо га добити, кад ову последњу са првом саставимо а она износи 13 мет. На РАНИ ће бити дугачка 9 м. м Х Бос == Обим. м.

Овако се, дакле, најпростије и најлакше пренаша неки простор на хартију. Шренашање може да буде у разном размеру: 1: 100 = 1 м. = 10 м.м.; 1: 200 = 1м. = 5 мм;

1000 = 1 м. == 1 м. м. и т. д. Зависи до величине и хартије и простора. |

Ако се пренаша петоугао, онда пренашање се мора вршити из три тачке, шестоугао из четири, осмоугао из шест "и тако даље. М, В.

вене