Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ 409

кога се ова наша потребна и веома корисна установа мора придржавати. У том смислу, заступљени су у овом колу наши стари писци (Доситије и Милутиновић), и наши новији а омиљени књижевници (Веселиновић, Лазаревић и Сремац), страни модерни писци (Пјер Лоти) и дела стручне вредности и користи по наше економско-друштвени напредак („Воћке и воће“).

Наш Јанко, доктор Лаза и Сремац приказани су у овоме колу са својим најбољим списима. Ти се списи одликују естетичко-литерарним првенством у нашој књижевности, и имају уза се једнодушне симпатије српеке читалачке публике. Те су књиге постале општенародно благо наше и украс сваке српске куће (Јанкове „Слике“, Лазаревићеве „Приповетке“, Сремчева „Ивкова слава“). Ова три писца дала су превагу овоме колу Задругиних књига.

Стари наши писци Доситије и Сима Сарајлија стали су са потпуним достојанством многопоштоване наше старине и херојског доба борбе за ослобођење у круг писаца овога кола. Они су и овоме колу дали обележје нашег српског духа, који је тако силно учествовао у буђењу наше нове књижевности.

Остале две књиге по својој намени могу с пуно части стати у друштво наших пет књижевних првака, који су украсили ово коло.

Ну да их и разгледамо. Књиге УП. кола иду овим редом:

1. Домаћа писма Доситија Обрадовића. Стр. ХХТУ. и 208. Прикупио и уредио проф. Милутин К. Драгутиновић. У књизи се налази 18 Доситијевих писама, а то је све, што је се од његове преписке сачувало. Јер су многа његова писма изгубљена. Зна се да је једно лице уништило 60 његових писама. — Сва ова писма штампана су новим правописом, али језик пишчев није мењан ни у чему. Писма та показују велику начитаност, ватрено родољубље и ведар и трпљив дух Доситијев., Како је Србину мило прочитати Доситијева писма и песмицу о Србији и првом устанку, којега је и он сам био учасник и очевидац! А како је пријатно бацити поглед и на домаће прилике нашег великог Философа, које се тако лако могу опазити у писмима његовим! — Историја васпитања срнског нашла би и у _ овим писмима доста драгоцене грађе за себе. Да поменемо само ово двоје. Кроз многа писма Доситије истиче жељу своју, да створи велику "школу ерпеку, народну штампарију и масу књига ито све у Србији. У писму црногорском владици Петру ! вели он ово: „Наши ученици ваља сваки дан по два сата у вртограду своме земљу да делају им да се никакој мекости не предају.“ Наши сувремени васпитни идеали! — Пред писмима уредник је дао опширну биографију Доситијеву од