Učitelj

418 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

читао овај рад г. Марковићев, и ако је он из „лекција једтог хонорарног професора“ и „прерађен по немачкоме“.

Али ми је жао, што морам изјавити, да се с многим стварима у „Фрагментима“ не могу сложити, и да за неке мислим да не смеју остати без исправке, ако не желимо, да алсификујемо историју. Ето, то ме и нагна на ове исправке.

Код „циља наставе“ г. Марковић се заборавио, да ради

„по немачкоме“ и да. у заглављу стоји „лекције једнога хо-

норафнога професора, па је на читавом штампаном табаку и још два листа говорио о нама и нашим приликама, и ту при“ шао како смо се учили у првој „модерно уређеној учитељској школи у Србији“, како смо држали прва предавања, како нас је дотични професор учио, шта је после он, г. Марковић, наљазио у ревизији и, најпосле, шта је нашао о истицању циља у мојој књизи „ЛНајобичније грешке у настави и васпитању школскоме“, „која се по своме постанку може сматрати као најновија књига ове врете, у којој су прикупљене прилике што еада владају нашим школама“, како вели г. Марковић. За овим, најзад, прештампава једно цело предавање „О вуку м човеку“, од речи до речи, те да се види „како стоји данас с овим у учитељским школама“.

У свему овоме г. Марковић је био у многоме неверан и ветачан.

„Први питомци (Учитељске Школе), вели, пуштени су у јаван живот као школски радвици с погрешним (2) мишљењем о овоме питању. Да ли погрешком самих наставника, или по младићској бујности и идеалном схватању света (!), они су улазили у јавну службу с уверењем: да се циљ предавања никако не сме (!) деци казати, но да се некако вешто и подесним питањима мора (!) из деце извадити, извући,“ "Гако вели г. Марковић.

Наш наставник тада за овај предмет беше г. Стеван Д. Шо повић, коме се не може оспорити заслуга за многи покрет противу „старога шлендријана“ и бољитак у нашој основној настави. Г. Поповић је био велики поштовалац јасности и