Učitelj

не пара

454 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

томому опхођењу и вештини, по којој ће се разбудити поверење и оданост дечја; они помажу при нахођењу начина, којима се олакшава обучавање мале деце, крепе издржљивост и вољу при обуци ограничене деце и снаже стрпљење при послу уклањања злих навика, које ишчезавају тек годинама. Милосрђе и љубав гаје више нежност и сажаљење према грешнициима онако исто као што милестива мати више поклања пажње деци болешљивој но здравој. Милосрђе и љубав васпитача према деци подједнако су нужни и корисни и једнима и другима: они су истински пут којим се долазили до поштовања самога себе, и ученика и — добродетељи. „Ђубите свим срцем, — ка зао је блажени Августин, — и тада чините шта хоћете; ако се кад год и узердите и ужљутите, неће вас за то нико прекорети, јер је и то учињено из љубави; можете и казнити, али онолико, колико вам дољубав ваша. Љубав све извињава“.

6.) Нека триељиво сноси дечји немар према, најџии као п“ остале дечје недостатке, ма да је то све тешко па често и немогуће подносити. —

1.) Нека буде благ и нежан. Строго држање учитељево производи код деце неку привидну мирноћу, повученост и озбиљност, иза којих се често гњезде најужаснији пороци. Строгост при учењу буди мржњу према њему. Строгошћу се постиже више рђавих но добрих резултата, јер благост утиче на децу куд и камо спасоносније но страх. Ну и при свем том, благост се не сме прелити у слабост, која опет ничему доброме одвести не може.

8) Нека код деце развија побожност и добродетељ, нека му средство буде разлог а не страг. Све, што се ради против воље и под морање, вије похвално нити има ваљана успеха, док разлог и добра воља стварају сигуран и трајан успех. Треба децу навићи, да воле добродетељхвалећи и истичући све ваљане и добре поступке и дела. А створити код њих чврсту мржњу према свакоме злом делу, помињући често. стид, срам и несреће, као последице рђавога владања и рађења. Нека: деца мисле више о Богу, него о људима и нека се не боје људскога,

но Божјега суда.

Ако се деца владају и раде добро и ваљано, треба их подстидати да се у томе још боље усаврше, имајући на уму пословицу г да и добар коњ иде још боље џарнут мамузама, и да сваки онај,. ко не учини један ма и залишан корак напред, чини корак назад.

9) Нека наставу ч поуке споји са примером. Деца боље памте оно, што наставник ради, него оно, што он говори. Деци треба мање речи и читања, а више добрих примера. Нека васпитач на прав учини све, што саветује ученицима. Он је дужан кретати се по Јел“