Učitelj

14» РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

слову рекосмо ова је књига штампана на формату велике осмине (те нас тако подсећа на неке гимнасиске уџбенике), а такав је Формат за читаоце у опште (а нарочито за мале) по све незгодан, због чега, га данас многи писци избегавају. Издавач је сигурно ово учинио због оно неколико великих слика, које су т;ебале у ову збирку да уђу, али — по нашем мишљењу — ова књига не би тако много изгубила од своје вредности ако би, за љубав лешшег и подесније, Формата, остала и без ово неколико великих слика, као што је остала и још без некиг слика, које су намерно изостале.) Како би много де. шша и примамљивија ова књига била, да ју је издавач издао у 06лику својих редовних издања !....

Поред тога један осетан недостатак ове књиге и тај је, што у шесту није унета слика песникова заједно са његовом биограФијом, а и то је требало да уђе, тим пре, што се ова књига издаје као јубиларни спомен песнику. У биографији би требало, лаким и разумљивим реченицама, изнети укратко живот и рад овога песника, а то би свакојако децу Занимало не мање од песама његових. У том случају песма „Дед пи унук“, која је стављена на засебном листу, У

почетку ове збирке, а у отиску песниковог оригиналног рукописа, могла би да се дода песниковој биограФији....

А сад да кажемо још једну примедбу, која припада приређивачу ове збирке, па смо тим свршили овај кратак приказ ове ваљане збирке. У предговору ове књиге на страни ТХ и Х. приређивач (7. М. Шевић) каже од речи до речи ово: „Што би се пак овим дечјим песмама Змајевим могло приговорити, а чему управо сам песник није крив, то је, што се често види хотимична тежња за саветовањем, за износењем моралних вачела, и т. д., — а на то је песник очито наведен било од других песника за децу, било од критичара — пе дагога, који не увиђају, да уметничко дело само собом користи у васпитању, и кад не ступи ни у чију службу, а да баш овим ступањем у службу губи од своје вредности.“ — Овај пасус могао је потпуно да изостане, јер би и без њега ова књига имала исту вредност; шта више ми мислимо, да је овакав поступак г. приређивача и некоректан, јер кад се некоме, у знак особитог поштовања, предаје неки пукет цвећа, онда није човечно, да се у исти метне и по воји трн или коприва; а овим својим поступком г. приређивач учинио је нешто слично томе. Тим пре овај навод г. приређивача није требало да уђе, што ова књига није намењена зрелим људима, већ деци пред којом је, из познатих нам разлога, требало само добре стране

1) У предговору ове абирке приређивач овај поступак правда тиме, што су песме и без сдика равумљиве, те их није било потребно уносити.

•