Učitelj

210 ДИСОЦИЈАЦИЈА И АСОЦИЈАЦИЈА ИНТЕЛЕКТУАЛНИХ ЕЛЕМЕНАТА

Два психичка процеса, који се свесно или несвесно врше у нашој свести, а који су врло важни за наш духовни живот, јесу процеси : дисоцијације и асоцијације. Како за цео духовни живот тако исто и за васпитање они су од пресудног значаја. У колико су год ова два процеса од важности за богаство наше психичке садржине у толико су исто од вредности посматрани са чисто методолошког гледишта у настави. Сав наставни рад, посматран с једне стране -— са стране анализе и синтезе, у најширем смислу ових речи, ослања се на ова два психичка процеса, који омогућавају да се наставно градиво подешава према схватању учениковом т. ј. да се хотимично одваја, доводи у систему и као сређено и преправљено утисне у душу васпитаникову. Оба ова процеса, као две психичке функције, од млого већег су значаја за васпитача него ли за васпитаника, јер док васпитаник као пасивно биће — као биће, које се својим интелектом и карактером није уздигло дотле, да може савлађивати природу око себе и својом интуицијом чинити са њом експерименте, већ све утиске прима и на њих реагује више несвесно — дотле васпитач мора бити свестан тога какав утицај чини која акција, па према њеном дејству и утицају одређивати место, време и начин, да се та акција савлада и подвргне васпитном циљу; а ако не то, а оно да јој се дејство уништи, ублажи или локализује. Васпитач мора бити и научар и уметник те је и његова дужност млого замашнија.

Да би смо пак показали у чему лежи значај за духовни живот ова два психичка процеса, ми ћемо прићи њиховом објашњењу из чега ће се лако увидети сав њихов значај. Прво ћемо претрести процес дисоцијације па онда прећи на асоцијацију.

Пред нама је спољашни свет, ми тај свет опажамо и реагујемо на њега и том акцијом и реакцијом, између нас и света ван нас, постаје у нама, у нашој свести, оно, што ми психичким називамо. Сав наш духовни живот, све наше

те