Učitelj

310

тренутак, кад је дечак први пут угледао свет на земљи у пуној његовој лепоти, заборављајући да он није могао у изобиљу стећи конкретних чулних представа, да нема управо ни подобности за наставу, нити пак може тачно схватити спољни свет. Сетимо се само Каграг Напзег-а. Готово сву своју младост морао је провести у мрачном, усамљеном простору. Кад је после свога ослобођења с торња у Нирнбергу погледао на лепу околину, тргао се с великом грозом. Кад су га доцније питали о томе, рекао је да му је онда изгледало, да је сасвим близу пред његовим очима био усправљен капак (гледао је кроз прозор), попрскан разним бојама: белом, плавом, зеленом, жутом, црвеном. Све бејаше шарено и без реда. Поједине предмете није могао разликовати. Тек се доцније у шетњама уверио, да оно што је видео беху поља, брда и куће.

Чула ваља и неговати и вежбати. Она морају бити отворена као какви канал, да би се спољњи свет могао асимиловати у душу, морају се изоштрити као фотографски апарат, да се различити објекти спољњега света разноврсним представама могу удубити у душу оштро, јасно и стално (Уефето). Међу свима чулима, без сумње, чуло вида заузима прво место, услед чега и оно, што смо стекли другим чулима, по Песталоцију означавамо очигледношћу.

Ако бацимо поглед на свој душевни живот, опазићемо ово:

„Прво, чини нам се да нешто у нама бива, и ако при томе ни активно ни пасивно не трошимо снаге; ово је представљање. Друго, чини нам се да се нешто догађа с нама, да ради тога ми трпимо; то је осећање. Најпосле, треће, изгледа да штогод произлази из нас као наше властито дело, што се у опште зове шежња“. >

У старијој Пеихологији сматрали су представљање (мишљење), осећање и шежњу за посебне душевне моћи. Хербарт, напротив, постављаше да су ове три функције само стања заједничке супстанције. Он је свој доказ оснивао на искуству, Метафизици и Математици. Можемо

1 Нететатт, Апзсћаципезиптетећи, стр. 20. 2 Пгођјзећ, Етријвеће Рзусћојогје, стр. 36.