Učitelj
464
тању не само што развија и образује човека с индивидуалног гледишта већ и с друштвеног гледишта и гледишта целог човечанства. У васпитању индивидуе никад не треба губити из вида друштвене интересе и нарочито ону народност, која се за њу јавља као отаџбина.
Социологија нас учи, да свака народност има свој нарочити живот. Он је жив организам сличан биљном и животињском организму и сви његови делови — органи, тако исто, потребни су један другом и не стоје у независности један од другог као што су и делови нашег организма. Ова узајамна потреба и зависност је оно, што ми зовемо солидарност. А рпоп — морални створ — слободан је. „А у стварном свету, рекао је М. Секрежан (Кесћегсће де Ја те!ћоде)! индивидуа је у многим односима производ општих _ узрока. Околина нас учи да говоримо и да мислимо. У овом погледу аукторитет се јавља као наш вођ а предање је храна
за наш разум. Без васпитања, без говора, без предања, без ј
аукторитета и највећи геније не би могао ди измисли алфа виту; сем тога, човек не би могао да образује расуђивање, не би могао да се узвиси до сазнања самог себе, и, напо-
слетку, не би могао рећи: ја сам. Позната нам је важност
примера за већу и мању децу. Оправдано се може рећи,
да је морални створ сличан оном као и физички — живи |
у сродству и кроз род, у њему он позајмљује своје биће
и без њега не може да разуме. Индивидуални дух не пред- |
ставља у себи нешто савршено, не закључује у себи сву
пуноћу бића.... Ипак, индивидуа са своје стране утиче на 1
род и измењује га.“ Дакле, индивидуе, јављајући се по својој природи као органи једне целине не треба да теже да живе у егоистичком
отуђивању један од другог, — то је противно природи, Ми
смо дужни да се не одељујемо од целине чији смо чланови. Али с друге стране ми смо слободни створови. Ову слободу ми смо дужни да је принесемо као жртву за опште
добро. Добро изнуђено законским насиљем неће бити као
истинско добро, зато што оно није слободно. Отуда излази, да се солидарност и слобода, а нарочито солидарност —
узајамност слободно изабрана јавља као базис моралног
живота и друштвеног уређења.
1 Истраживање метода.