Učitelj

466

у срца својих земљака део своје моралне моћи и својим говором и својим примером пробудио је међу немачком омладином јуначке заштитнике немачке независности. Могућно је, да се не одобри Фихтеова философска система у целој својој потпуности, могу се критиковати неки његови педагошких погледи, али, није могуће прочитати ма које његово дело а да се не би наша душа уз“ висила и кад не би добили најблагородније и најживље побуде « истини и доброти. Љубав к истини с једне стране, | и љубав и тежња к раду с друге стране, ето, то су карак- | · терне црте Фихтеа. Сав свој живот био је посветио позиву к моралном раду у хиљаду разних облика, и својим говором, пи својим примером, он је учио људе да је рад на, земљи. наша мисија. о Ма како му се жалосно представљала стварност, никад | он није падао у очајање; — јер он непоколебљиво веро-. ваше у прогрес. Фихте је од свију других философа највише тежио да утиче на човечији карактер, да га оснажи, да препороди његову душу и да усади у његово срце поштовање. _ к својој слободи и к слободи других људи. Његова предавања у Јени, Берлину и Ерлангену беху одушевљена оваквим моралним карактером. Кад је учио он је више ступио у улогу апостола него професора. _ ; | Његов први и најглавнији циљ беше — образовање не ученика већ људи. „Утицати и треба утицоши“, ето, шта је он понављао на разне начине својим слушаоцима. · Његова предавања беху проткана истинитим проповедом. (Он је желео да развије не само ум у својих ученика већ и да обрати њихову душу к правди, истини и добру. Како је Фихте схватио задаћу човечајег рада ми можемо то из ових његових речи да увидимо: „Ступите ли у ближе односе с другим људима, ви ћете их наћи такве, какве не би ваша душа пожелела да их види. У колико будете више племенитији и бољи у толико ћете више осећати ово, али "немојте да падате у очајање. Жалити се на људску поква_реност а не пружати руку помоћи — то је егоизам. Утицати _и утицати, — ето, због чега ми живимо на земљи. Треба ли да бранимо друге за то, што они нису такви, какви треба да буду» Зар у томе не лежи наш позив да би се