Učitelj

474

са кајмакамом може донети грдну штету, па и прогонство у Азију, одакле се ретко ко жив и здрав кући враћа, као и надајући се да ће ова стега за кратко време трајати, — склоне се многи грађани пред силом турском и тако од 150 ђака уписаних у српску школу, остало је само 24, а сви остали, под пресијом турске власти, отишли су у бугарску школу. Хладна гуја била се је обавила тада око сваког српског срца у Врању !... Први и највиђенији грађани почели су очајавати. Но није очавајао прекаљени српски борац, Ковачевић, већ мудро и озбиљно почео је радити у школи са 24 ђака, чије је оцеве, више у шоли, називао Обилићима!

Подла улога бугарских агената и агитатора противу честитога учитеља Ковачевића и његове школе није била завршена последњим ударом помоћу турске власти. Тек од тада настају најтежи дани искушења за њега и његову школу. Ми ћемо бар главније насртаје бугарштине на српску школу овде изнети да потомство види и зна како су бездушно и подло бугарски агенти то чинили. Тако, они окуражени првом помоћи од стране врањског кајмекама, као представника највише местне власти, оптуже сада Ковачевића код кајмекама: како се сме називаши сриски учитељ, кад није Србин, | нштћи је православне вере2! — Да би Ковачевић потпуно убедио. кајмакама, да је ова оптужба противу њега скроз неоснована, по- . казао му је своју крштеницу из које се видело да је заиста Србин · православне вере.

Кад су бугарски агенти видели, да им ова клевета није дала жељени резултат, почели су наново кројити планове, како да се опросте српског учитеља и његове школе. Није било дана а да Ковачевића нису потшрзали на одговор ше за ову, ше за ону ствар. Али он је увек излазио оправдан, јер је увек умео вешто да раскине мрежу бугарских сплетака... Тако поред осталога оптуже га код кајмекама : зашто је он као Србин учишељ у Врању, кад шу нема Срба2 — Ковачевић је слободно пред кајмекамом доказао дасуи Врањанци Срби и да је султан пре 500 година узео Врање од Срба и да Бугари не говоре као Врањанци. Ово је и сам кајмекам по"тврдио речима: „Шако је, ја сам био кајмекам у Варни п тамо хришћани — раја — не говори као овде у Врању“.

На послетку оптуже Ковачевића да је за децу из Београда _ набавио шакве књиге, у којима је свака реч наперена прошиву султана пи Турске царевине. Оптужба ова није била обична. За. овакве кривице пребацивани су српски учитељи у Анадолију, па су | тамо и своје кости остављали. Нема суме да је ова оптужба задала