Učitelj

489

из своје рођене земље, могу прогнати; питао је шта се мисли са законом о јавним зборовима и удружењима, јер је слобода избора п договора готово сасвим закраћена, када се један збор може растерати без икакве мотивације, као што је прошлог ферија збор универзитетске омладине забрањен; дотакао се и закона о штампи п цензури, која касапи све српске листове и која се неједнако примењује према свима листовима и т.д. А што се тиче просвете г. Красојевић је рекао ово:

„Овдје ћу нешто да споменем из просвјетног одјелења тамошње управе. Циљ је том одјелењу, да преко школе створи такву интелигенцију, која ће послужити систему и његовим смјеровима. Пошто православни и мусломани нијесу за ту сврху погодни, то се они гоне још као ђаци у гимназијама и препарандијама, а кад доврше своје науке онда их одгурују, а протјежирају странце и дјецу дошшљака. Зато се само изнимно могу домаћи синови наћи. на наставничким мјестима и зато има у Босни, што ни у једној земљи нема: ђачких штрајкова. Штрајковали су ђаци у сарајевској гимназији, затим у сарајевској препарандији, а најзначајнији је ђачки штрајк у тузганској гимназији. Листови су изнијели непобитне доказе да је директор Ајзелт газио законе, дисциплину, тиранисао, ивавивао и протјеривао најбоље ученике, па ипак тај директор и данас управља на реченој гимназији. Зато питам:

Мисли ли г. министар уклонити директора Ајзелта са доњотузланске гимназије

Од свих школских“ надзорника у земљи само је један православни, а ниједан муслиман, премда у учитељској струци има за то и једних и других способних, али свугде имају првенство странци и синови дошљака. Школе се подижу према политичкој тенденцији, а не гдје је потребно, па зато није чудо да једна школа долази на. 240 кв. клм. и на 7000 становника. Ђацима се даје штипендија само за Беч и ту их присиљавају да буду у нарочитом конвикту, гдје влада највећа тиранија. Зато питам г. Министра, да ли му је све ово познато и мисли ли овој једностраности и неправди на, пут стати г

Муслимани имају свој огроман вакуфски иметак, који би они великим дијелом употрјебили на обравовање свог подмлатка, али они већ годинама траже своју вјерско-просвјетну автономију, коју им је обезбједила новопазарска конвенција од 1879. год., а коју им спрјечава земаљска управа хотећи их откинути од својих ца-