Učitelj

173

6) претежност извјесних чулних елемената; в) врсте аперцептивних процеса:

Тј) описући тип (природњак),

2) приповиједајући тип (историчар),

3) тумачећи тип (дипломата),

4) осјећајни тип (пјесник). г) аперцепција до плану и без плана:

1) готове (научене) категорије.

2) сопствене (продуктивне) категорије.

Ове индивидуалне разлике од огромне су врједности по позив људски. Тако натуралиста још измалена има наклоност за описивање, историчар за приповиједање, дипломата за тумачење а умјетник за осјећање (симпатичка чуства). Још у раној младости, дакле, опажају се диспозиције ових разлика. Треба само читати живот великих људи, па ћемо се увјерити. -

Француски психолог Бине, експериментално је испитивао „дар проматрања у дјеце“. Он је радио са 35 дјеце, од 8—15 година. Он је одабрао једну фотографију, коју је дао дјеци, да ју неколико минута гледају, пошље чега су морала да опишу што су видјела. Слика је показивала ону познату причу, гдје отац у боној постељи казује дјеци својој о затрпаном благу у винограду.

Из тих дечијих писмених радова проф. Бине дошао је до четири дјечија типуса: | Први типус: описујући или чисто перцептивни лик.

Други шипус: проматрајући, спајајући, асоцијативни, (описују догађај); синтетички лик.

Трећи типус: осјећајни лик (симпатијска аперцепција); истраживање емоцијалних елемената.

Четврти типус: учени лик. Ови ђаци показују сада знање мјесто проматрања; они једноставно излажу причу поменуте слике онако, како су је у школи учили. Дакле, овдје видимо примјер категорије о готовој (ученој) аперцепцији.

Велику је погрјешку учинио Бине у овим својим експериментима, што је за покус изабрао слику познате приче, ради чега се и јављају овако често ова четири типа. (Он је требао да формулише своје прописе.

(Осим ових Бине-ових експеримената предузимани су