Učitelj

793 |

види из његове штампане књиге Реферат редакционом одбору „Браства“ о рукопису Симе Н. Томића „Народне песме и приповетке из Горње Реке (Дебра)“. Тим својим рефератом он је стварно доказао, да он као консул није вршио само канцелариске послове, него је с највећом вољом и претходном спремом марљиво проучавао наш народ у тим крајевима, поглавито пак његов језик, умотворине, живот и обичаје. Истине изнесене у том реферату до данас нико није могао ни покушао побијати. Својим неуморним радом, умешношћу и својом жарком љубави према општој ствари српској, он је, и као консул, будио народну свест српску у тим крајевима. Његовим заузимањем и умешношћу отворене су многе српске основне школе, само у битољском вилајету у тридесет разних места тридесет и седам школа, па и средње школе: гимназија у Цариграду 1892 године, у Битољу мушка и женска гимназија 1897 године, у Скопљу женска гимназија 1895 године и т. д. Док је био шеф консулата у Скопљу г. Тодор Станковић консул, г. Веселиновић га је искрено и свом пажњом помагао у задобијању просветних центара у скопској епархији и скопском санџаку. У Солуну не би ни данас имали Срби своју цркву да г. Веселиновић није био у Солуну. Он је својом тихом окретношћу и умешношћу у тим пословима ненадмашан, као што о томе причају оци наши људи, који су били у близини његовој. Чим је дошао за вице-консула у Солун, одмах је, веле, увидео шта треба радити па да пропоје прва српска црква у томе месту, и благодарећи његовом упуту црква је први пут заснована 14 јануара 1906 године.

Прва српска књига, која је је штампана у Цариграду 1888 године из руку је-г. Веселиновића, па за тим и остали уџбеници школски из којих су Српчићи по Маћедонији и Старој Србији први пут слободно читали свој српски језик.

За све ово време он је највише и најрадије и писао о приликама и потребама нашега народа у Србији под Турцима. У тим годинама штампао је своја дела:

1) Варвара Убрих (превод),

2) Бег и Бегчија или огледало турских насиља,

3) Стране речи у српском језику,

4) Србин и Маћедонија историјска студија, Београд 1880.

о) Часопис „Српство“ за 1886, 1887 и 1888 годину. Госп. Др. Ј. Цвијић пише: „М. Веселиновић добро познаје номенклатуру (не топографију) Македоније, о којој су се сви наши писци до 1886.