Učitelj

797

Николић. Криви Никола родом је био из села Клиновца, сада преко границе у Турској, а остали су сви из Преображења. где су и сами школовали осем Николе Михајловића. Никола Михајловић је 1834 године прешао у Србију и прво је у Свилајнцу а за тим у Београду учио основну шхолу. У Београду је учио и неку средњу школу, по свој прилици богословију, јер је имао богословског знања. Године 1839. вратио се је у Преображење, где је био учитељ све до 1368 године. Од те године па све до ослобођења 1888 године био је у преображењској школи учитељ Николин син Трајко који се школовао код свога оца. Учитељ Трајко и сада је жив.

Сви ови учитељи предавали су у школи: словенско читање. црквено певање и рачун сабирање, одузимање, множење и дељење. Ову последњу радњу звали су, као у Врању, „ока есап“. Упбеници су им били: буквар. часловац или наусница и псалтир, а добијали су и уџбенике српске из Београда, као што смо напред поменули, а и саме словенске. Господин Данило Донић, садашњи учитељ јелашнички у срезу масуричком, родом из Преображења, који је на моју молбу прибрао ове податке о преображењској школи, нашао је на једном старом часловцу да пише да је штампан у Кијево Печерској Лаври.

Напред наведени сељани из Преображења учили су код првих учитеља преображењских и сви они данас пишу, као и кад су ђаци били, слова: Ђ, Б. А, К, 1, И, али и слова: ђ, ћ, љ, њи џ, са неком малом разликом но што се данас пишу. Према томе је и преображењска школа, као и стара часловска у Врању имала српско обележје. |

У школи овој није било наставних срестава. Прут је био једино наставно срество и са наставу и за дисциплину. Школа се није делила на одељења и разреде, већ је сваки ђак засебно учио. Часловац и Псалтир ђаци су учили „на памет“ или „на изуст“, те се отуда часловац ваљда и звао и „наусница“. Пошто ђак изучи и псалтир могао се је и попити, ако је хтео.

У школи је било 30—40 ђака. Учитеље су плаћали ђачки родитељи у новцу, колико се кад погоде. Од прилике су они добијали 500 до 600 гроша годишње од свију родитеља укупно. Са овако малим приходом ови су учитељи могли живети с тога, што су били врло скромни у својим потребама и што су сви знали још и занат терзиски и радили су послове те врсте — кројили и шили сељанима у самој учионици.

Већина старих свештеника у сразу пчињском школовали су