Učitelj

30

трећега; наређује да понови редом слова како стоје други пут, трећи пут; наређује му, да их изговара што је могуће брже и пита: шта је изашло, која је реч наштампана, (састављена) Збиља, зар не изгледа, да се то тако просто може учинити» Има и краћих упутстава у томе смислу, да учитељ треба да стави два слова једно до другог и да нареди ученику да споји гласове тих слова. Но све питање и јесте у томе, како да се примора ученик да изговори гласове један за другим што је могуће брже, како га приморати да их споји, а то питање и остаје, као што видите, без одговора. У томе односу особито је тежак положај новога учитеља, који прилази наставном послу с методом усвојеном из књига. При читању књига, сваки се ток предавања чини простим, и у сваком случају, сасвим јасним. Исто тако и у самом послу иде све просто, јасно, лако, док се ствар тиче припремних послова. Но чим нов учитељ приступи обуци читању — спајању, тек се тада показује, да он не зна и не уме да се прихвати за тај посао. И ту постиже само толико, колико су магловита, нетачна, немогућно кратка објашњења књига, и тражи искуство другова. Једва ако се преварим, предпоставивши, да је већи део од вас био у положају тога новајлије, па и сада, свакодневно понова решавајући то питање, тако рећи, свакодневно понова проверавајући, измењујући, поправљајући раније стечене начине, уводећи нове, многи се од вас колебају, сумњају у правилнвст употребљаваних начина и траже нове.

Ето, зато ја мислим, да за вас неће бити без интереса до"знати, какви су постојали и постоје начини обучавања спајању гласова при читању, а тако исто и закључке, до којих сам ја дошао, изучавајући теоријски и практички то питање и то нарочито то, које начине и путеве треба признати за најправилније, најприродније и најцелисходније. У своме прегледу ја ћу додиривати искључиво питање о спајању гласова, не улазећи у друга питања, која су с њим у вези, јер само у томе случају то питање по моме мишљењу, и може бити правилно решено, без икакве унапред узете мисли, искључиво у сагласности са особинама предмета, којега се оно тиче.

Сви се методи обучавања писмености деле, као што нам је познато, на две главне врсте — аналитички и синтетички. С тим речима смо више навикли сједињавати представу о двојаким начинима упознавања са гласовима. Под аналитичким методом обично разумемо упознавање са гласовима разлагањем речи. и под синте-