Učitelj

82

у своме методу штампану реч писаном, те је на тај начин приморао децу да прво пишу реч, не упознавши их претходно ни с гласовима ни са значајем појединих слова. И у јелном и у другом. облику. аналитички је метод прешао к нама у Русију, где је некад 'имао Много присталица, па затим је око 70. год. био постепено притешњен синтетичким методом, тако, да је у данашње доба готово једини остао његов присталица горе поменути Паулсен, који је ту недавно написао у његову заштиту два тома „Методика обуке писмености“. Готово није ни нужно дуго се задржавати на узроцима због којих се тај метод није усвојио у руским школама, не гледајући на сву примамљивост основне мисли — обучити читању не обучавајући спајању. Као што смо видели сама је основа тога метода сувише пуна извештачености, а извештаченост сваке врсте савршено је несвојствена Ррускоме духу, а посебице и руској педагогици. Зар није истина, нама сувише чудно изгледа, ма у чему то било, ићи од непознатога ка познатоме, најпре се упознати са знацима па ићи онамо, што они означавају, најпре узети суму неизвесних и прелазити ка појединим неизвесним, који је чине. Под Видом одбацивања разних тешкоћа, аналитички је метод у рукама многих педагога претрпео измене и поправке, но ове су га лишиле типичности, уносећи у њ' синтезу, каткад га сасвим преобраћајући у метод синтетички или аналитичко-синтетички; такву појаву лако је испитати и код нас у Русији, напр., на синкритичком методу, који препоручује г. Миропољски, а такође и на неким методима, изложеним у упутствима за најновије букваре. Због тога ја сматрам за излишно задржавати се на изменама аналитичког метода и прелазим на синтетичке методе.

У основи свих синтетичких метода лежи синтеза — спајање гласова, коме мора претходити упознавање са истима. Као што сам већ рекао, сада се нећу дотицати питања о начинима претходног упознавања са гласовима. Представимо да деца знају известан број гласова и слова, и да расмотримо, на који ће начин деца научити да спајају те гласове при читању. Благодарећи таквом начину, можемо разделити и изучити разноврсне начине метода спајања по групама без одношаја према многобројним изменама синте. тичког метода, који данас код нас Руса представља, како се тачно г. Паулсен изразио: „смесу манира из разноврсних метода“.

Од синтетичких метода обучавања спајању иајстарији је начин показивања (диктирања). То је начин којим су учили читању још по старим методима: по словима и слоговима. Тако, по првом на-