Učitelj

109

Данас се и најмањи дјелић из историје људског развића марљиво сабира, и наши ће нам потомци. много захвални бити на данашњим нашим музејима и збиркама, које у настави треба што више израбљивати. И испитивање живог човјека од огромне је, врједности по Антропологију, односно и по Педагогију. Ну, о том у глави, која слиједи.

МЕ

„Мртви“ и „живи“ материјал у Антропологији. Индивидуалне разлике у одраслих и дјеце. Нашљеђе. Лајбницово искуство. Пут за сазнавање сродности раса. Примјер о нашљеђу анемије, Гелтоново и де Кандолово испитивање нашшљеђа. Нашљеђе и васпитање. Човјек и антропоиди. Новија испитивања о пореклу људском. Р-г Горјановић — Крамберг.

Хекел и људски генсалогија. Доба људског рода.

Исто онако, као што је користан „мртви“ материјал, од велике је добити и физичко испитивање „живог“ 40вјека. При овим истраживањима редовно се долазило до закључка, што и дан дањи многе буни, да у свакој, па ма то била и најмања људска група, да у свакој групи народа постоје индивидуалне разлике у физичкој форми.

Ова појава има свој узрок у специфичном начину _ умножавања и у природи нашљеђа.: Наиме у спајању двају

родитељских замјетака при образовању једне нове инди: видује (јединке), варијабилност у форми је енормна и свака јединка увијек за нешто ново, нешто, што никад није било нити ће бити. Нема и никад неће бити да су два бића, два човјека једнака, исто онако, као што ни чувени фи: лозоф Лајбниц није могао да нађе два једнака листа са једног те истог дрвета.

Никада неће дијете посве одговарати слици својих родитеља, нити ће икад оно бити једнако са својом браћом и сестрама, па ма оно и близанчад била, и ако се дјететова индивидуалност увијек јавља у оквиру извјесне фамилије или расе, која се карактерише типичким корелацијама и комплексом знакова. Да постоје сексуалне (сполне) диференције и међу дјецом једне породице, а некмоли једнога народа, не треба ни говорити.“

! 0 овоме види мој чланак „Нашљеђе џ“ вастипање“, што је изашао у Загребачком „Напретку“ од год. 1905., бројеви: 1—1. =

2 Ко ће о овоме да се мало подробније орјечтише ено му моја два рада: 1.) „Пситологија сполова“, у новосатском „женском Свету“ од год. 1904. и

_ 2) „Сексуалне разлике у свјешлосши Нове Антропологше ч Есперименталне психологије“ (,Учитељ“, од 1904. бр. 172.).