Učitelj

њему на руку иде и помаже му господарство у кући држати; млађе покоравати; води му чест и поштовање; а наши се у својој цркви одма куњити почну и црвенити, чим поп зине да говори, јер зна да ће овај одмах управо њега по ушима.“ ит. д.

Ово за то спомиње, вели, да би учитељи у нечем накрмили оно, што свештеници пропусте, па ће они стећи љубави у народу и народ ће их волети и више школу него цркву, а учитеља више него попа поштовати.

У овом писму говори и о зашту и мали, да је прво правило за то, да учитељ улази у школу веселим лицем а не зловољан и намргођен. Весео учитељ је деци најмилији; на његов мио поглед отворе се дечија срца као цвет сунцу, а на зле погледе затворе се и стисну и ништ у себе не примају. Најбезобразнија су, вели, деца код оних учитеља, који највише придикују и прете, а нигди строгости не показују. — „Без запта и покорности нема за малу децу школе ни науке. —.Ништ луђе нема, него батином науку у децу утеривати. Никоје гадније ни неваљалије каштиге нема, него у пакости и срцу освету терати.“ — „Нипошто се не сме учитељ показати, да једно дете, без заслуге, већма воле, него друго, јер ништа већма у деци моралан карактер не убије, него ова неправда,“

У одношају учитеља према општинарима и обралано, наводи, да је приметио, да шрговци, истина, критикују учитеље, ал није приметио, да то чине из рђаве, него из добре намере, па за то и препоручује учитељима, да овима штошта и кроз прсте гледе и уљудно се понашају, јер они се, вели, у нас највише заузимају за благо народа свога. Код других народа чине то свештеници, учитељи и остала интелигенција, а код нас трговци.

За Мајсторе (занатлије), вели, да би свуд нешто отличније и особитије хтели, али ни сами не знају шта, па зато ваља и према њима бити уљудан.

„Кнезови (простаци) држе, да су бог зна шта, и у својој моћи над општином хоће и над учитељем да господаре, као и над својим субашама и плајатима; ал учитељ нека гледи, да свима угове. Трговачку децу нека припуши о рачуном и лепим писањем, занатлијску немачким језиком и појањем, а ратарску појањем, читањем апостола, а свима и свакоме лепу реч, па ће му бити добро и угодно свуда,“

У оне сшштице, што је у почетку овог писма наговестио, ушле су млоге крупнице. Тако је наговестио, да се учитељи паште, да науче воће калемити и неговати, пчеле патити, јер ће изићи закон, (што је доцније и учинио) да морају поучавати псалтирце, шегрте и оне у недељним школама, а и њима ће донети то лепу крајцару у џеп. Даље наводи, да се учитељи упуте, да са својом децом хватају и туку беле лептирове, јер ће тим млогу воћку сачувати и силну форинту селу прискрбити,

Упућује даље, како треба поделити наставне часове и шта у који дан предузети, па онда прелази и на Девојачке школе,