Učitelj

536

Зима, је, а деца трчкају у дотрајалом летњем оделу. Он носи некакву капутину у којој је добио две повишице, а жена нема ципела. Једно дете занемогло је од пре неколико дана. Нема са чим платити кола да га тера доктору, а нема зашта ни лекове набавити. Узајмити нема где. Где је могао, учинио је то раније, а не би се ни понизно сваког да замоли: био је поносит, па је своју сиротињу крио.

Невоље челиче душу човека, па је тако и са њим било. Болно је гледао сироту дечицу своју готово босу и поцепану, трпљиво је слушао честе жалопојке женине на судбину и сиротињу, али се није предавао очајању. Јуначки је сносио невољу и налазио

душевног задовољства у читању и својим мислима. Срећа јеу

човеку. Па и он је, и поред све горчине, коју је у животној борби |

имао, често се осећао задовољан собом: савест му није пребацивала ништа. Мисао је његова прелазила из свакидашњег оквира, домаћих брига и мешала са недуга друштвених и болова. ближњих. Он, који је очајно пливао на таласима живота, заборављао је на себе п помишљао на дужности своје према друштву и отаџбини,

Није могао себе избавити из сиротиње, а желео је снагом свога.

духа користити ближњима. Он је ступио у политичку борбу ради начела, која га одушевљаваху за која је он веровао да ће остварење њихово донети среће и благостања онима, који страдају. Али га политичка бујица неосетно увуче на терен личне борбе, која беше извор свега осталог. Тек тада, кад у ту борбу загазио беше поче, разумевати философију живота и познавати људе, своје политичке другове, за које у почетку мишљаше да их чиста вера и љубав к идеалима, као и њега, креће у тешку борбу.

Вођа противничке странке у селу бејаше најбогатији домаћин тога краја; чувени Ивић, чија је кућа деценијима судила и гослодарила у томе крају, економски екеплоатисала масу спромашних сељака и на рушевинама њихових домова заснивала своје бога. ство и власт. Та кућа беше стари пријатељ власника и давпашњи ортак народних изелица, који су се кроз разна времена пела народу на грбачу. Општина је од толиких година под упливом њиховим и у њиховим рукама. Опи су је сматрали као пеку врсту свога спахилука, као установу која постоји ради њихових личних рачуна и интереса.

Отети општину из њихових руку значило је отпочети ослобођење сељака политичког и екопомског ропства.

Учитељ Марко отпоче у селу стварати опозицију Ивићима,

бе