Učitelj

476

примењују и на науку. На пример ево како се описује једна тропска биљка: |

„Тропско сунце жеже и пече. Жеђ мучи и људе и животиње. Мушице, лепе сјајне бубице, траже где би загасиле жеђ. Шта ли је то у оним дивним судићима, шареним и као од мрамора начињеним> Ах, мирисан сладак сок! Укус подсећа на јабуку. Мушице, "лепе, сјајне мушице, не летите тамо, не дирајте тај дивни сок! У њему је ваша смрт. Али мушице лете право тим примамљивим судићима, спуштају се кроз левак до пола испуњен пријатним соком, и жудно га сисају. Мушице, лепе, сјајне мушице, ви нећете

више видети божјега света!“

У тој истој књижици уместо да се лепо и разумљиво објасни постајање паре, облака, кише, снега, прича се детињаста бајка о капљици воде која је хтела оставити море и прошетати се по свету. Стара бајка! Читао „сам је још у раноме детињству, и онда је, одиста, имала више смисла. Желите ли знати како се та бајка свршава у овој књизи, ____-

„Ако се каткад, које провидне мирне вечери, случајно шетате морском обалом, ви, ма да се у ваздуху не осећа · ни мало кретања и никаквога звука, чујете тихи шум налик · на тајанствени шапат. Откуда је» Не знамо! То су, видите, наше капљице које једна другој причају чудне и дивне ствари са својих далеких путовања. Тада ћете се сетити и на то, како и милостиви Творац небесни, који води рачуна о свакој капи морској и чува их да се ни једна не изгуби и не пропадне, управља и вашим корацима и води вас лавиринтом земаљскога живота у море вечности“. Е

И од оваквог природњачко историскога градива не могу се, наравно, очекивати добри резултати.

С руског Косара Цветковићева.

(Свршииће се)