Učitelj

| |

491

домаћине); зов 6 (књиж. зове), воде (већ. 55.; кЊИиЖ. воде), орање (књиж. орање), путем (књиж. путем); слава; злато итд. — У косовском, левачком и многим другим крајевима ресавског говора, стари акценат ~ с крајњег крашког слога прелази на претоследњи „или као ~ (место“ ) или као '; иначе остаје на свом месту: се ло (књижев. село), чо ве к (књиж. човек), ж вена (књиж. жена), свила (књиж. свила), ду ша, глава, рука, зима итд.

2) Именице на -а (ШП врсте) имају у 3. и 7. пад. јед. старински свршетак -е (5): дај жене (== жени), дај сестре, говори мајке; ударио га по главе; По по вас дан на њиве; седео до по ноћи у меане ит. д.

5) оки ступањ поређења свршава се на -вји (ји) место

-ији: стареји, млађеји (младеји), крупнеји, силапеји итд. · 4) Говори се најчистије екавеки, па се: између осталога. говори и: несам (старинско нђсам), неси, неје, несмо, несше, несу.

5.) Заменице овај, ај, онај гласе у 6. пад. јед. старински не -ем (Ђи): овбм, тем, онебм (књиж. овим, тим, оним).

6) Често се чује код именица 1, Пи У врсте у 6: пад. једн. на крају -ем м. -ом: дошао је с попем; иде онем орегем; упутио се овем сокакем; срећан је с момкем: пошла је с детешем ; па, се прагем натраг поврпуо и т.д. !

1) Често се чује код придева у 3., 6. и 7. пад. једн. на крају -ем м. -ом и -им: ја се надам добрем бврићету; дај добрем чо. веку; он иде прекем путем; с вреднем момкем; дошао је у поцепанем гуњу итд.

85 7. падеж множ. свршава се на -а место има п -ама: по рука (књиж, по рукама) по нога (== по ногама), по сви тораба (= по свима торбама), по трапова (== по траповима), по брда (== по брдима), у Тоћика (= у ПАН у Коњува (= у Коњувама, тезр. Коњухама) и т.д.

9.) Начин неодређени свршава се без -4: писалш, каза, 20воршт, септима се, ПС (== исти, ићи) итд.

10 Заменице ја и ши у 4. пад. множ. гласе не, ве место нас, вас: ја сам ве звао да дођете; он не мрзи и ТД.

- 11) У 4. пад. множ. именица ] врсте грлени се сугласници обично претварају у зубне: купио орасе, носи добре опанце, во има розе; разбио Турце итд.