Učitelj

908

положај чиновнички, по коме их влада „уреда ради“ унапређује по својој вољи и нахођењу, то би овај дар учитељству био „Данајски дар“, од кога би наступило једно зло по њега.

Стављена је као нека вајна повишица од 100 круна годишње али ће се и она давати само по нахођењу меродавних. То је тако звани „гуњ на грани.“ Место тога боље би било као у Србији уредити повишице да периодично расту и то почевши од 250 круна па 300, 350, 400, 450 и 500 тако да са старошћу и развијеношћу потреба учитељ добива све већу могућност за свој опстанак и одр„жање. Основна плата је до душе назначена на 900 круна али и то је мало кад се узме у обзир да учитељи у Србији имају поред плате и додатак на стан, огрев, администрацију управитељску и т. д. па ипак таворе и оскудевају.

Тако исто у пројекту је задржат и досадашњи број „година службе, а то је штета. Тај број треба снизити на 30.

Учитељицама се дозвољава удаја само се морају одрећи

слузнбе, ако им супруг буде премештен. То је једном руком дато а другом узето.

Поред ових аномалија има још ну њих ћемо моћи детаљније претрести кад "добијемо сам тај пројект. Овако колико смо на брзу руку могли сазнати бележимо само оно што је најглавније остављајући за другу прилику да обавестимо наше читаоце детаљније.

Надамо се да ће учитељство Хрватске и Славоније стати слошки на браник својих права и интереса п да ће извојевати "свој правни и материјални положај онако како је то постигнуто у другом културном свету.

ДАПМАЦИ ЈА.

„Српска Зора“ лист који најживље ради на снажењу Српства 7 Далмацији, доноси у своме 1. бр. од ове год. Да очекује да народни пријатељи покажу да им је Српство и на делу а не само на језику, и да ће се унапред сматрати народним пријатељем само онп, који буду збиљски радили на ширењу српске мисли и јачању српског народа. Сви остали сматраће се као равметљивци и викачи.

Да „Српска Зора“ буде на чисто ко припада којем колу обраћа се свима Србима, а нарочито свештеницима и учитељима, да се одмах заузму за просветни и привредни напредак народни и то:

1. Оснивањем и руковођењем сваковрсних привредних задруга; 2., оснивањем српских народних књижница;