Učitelj

444 и ја заједно са том „учитељицом“ узела крпу и четку и [ очигледно показала. Ту онда треба да је друштво и го- | спода лекари тим пре што они сваки такав долазак на"плате. Учитељ у осталом може и то да жртвује али он има своју школу, коју не сме да напушта. Ту треба онда у почетку да је један нарочити лекар из друштва, јер иначе ако учитељ нема ауторитета или је свет у томе селу лен и неупућен онда ће се школа још првог дана растурити. Дакле и ту је погрешка друштва. |

А ко је и каква је та „учитељица“, како је друштво назива, и коју је друштво послало да учи девојке реду, кувању и домаћинству2 Та жена која има тако велики. задатак: да научи сељанку да лепо и укусно кува, да одржава ред и чистоћу, да меси хлеб, да пере кошуље и да кува сапун, да кроји и шије. Та жена која има тако велики и тежак задатак то је је једна баба из Параћина. Она сирота није крива, њу је нашло друштво, које јој плаћа и она је дошла.

Таква једна неинтелегетна жена која ни српски правилно не уме да говори, једва уме да скува обичну чорбу_ и паприкаш, рђав купус врло печен или недопечен хлеб, прима од друштва за све то а за 6 недеља 245 динара. Та баба коју моје девојке нису добро ни разумевале јер она је говорила са „гу“ и „ги“ учила је кувању без икаквог програма и метода. Она није ни сама умела скувати а далеко од тога да је то умела показати и научити: И то је једна велика погрешка тога друштва.

А за све то време нико, ама баш нико из Београда, није дошао да види шта та баба предаје и како предаје. Ту где би се учитељ могао умешати и упутити - нема права то му нико није наредио. А кад сам се усудила једном да приметим рекла ми је баба: да је она онде господар. И“

имала је право.