Učitelj

746

мени као да се јавише две природе, два човека. Један, унутрашњи, који воли децу, саосећа њихове беде и невоље, наслађава се њиховом грациозношћу и наивношћу, мази их и прашта им. Други спољашњи, — строги, мало склон на похвиле, често у неколико сувов, али увек једнак. Пробајте тај метод. У почетку ћете имати доста муке, и, без сумње, донеће вам у неколико горке тренутке. Али кад ви савладате сами себе, видећете, не само да нисте ништа изгубили од онога унутрашњег задовољства, какво даје љубав према деци, него да сте још нашли нову насладу — финију, зато што ће она бити скривена, и јача, јер је неће упропастити рђаве последице крајње снисходљивости. Рекавши то, инспектор пријатељски стиште руку Ратпу. Он је сам био наставник, и видећи двадесетогодишњег младића, који је са одушевљењем ступио на трновуту стазу, дирнуло га је то тако, као да је то био мисионер, који је отишао у непознате земље. „Нека сте срећни, сине мој“, "рече му он свесрдно.

Тај разговор одагнао је сумње Ратиеве. Он се тврдо решио, да промени метод васпитања, чим оде на ново место.

Ново место. На новом месту, у Пацени, Рати је, одиста, напрегао све своје силе „само да би могао у рукама држати разред. Он се управљао по саветима инспектора, и испољавао је велику строгост. Но тај метод је, за експанзивне природе „веома тежак, а нарочито кад се исти стане примењивати, кад почне доносити прве плодове, наиме, кад деца, поставши дисциплинованија, постају милија. Рати је више пута напрезао сву своју вољу, само да би уздржао испољавање своје доброте. Велику је муку имао уздржати се пред сузама неких ученика, зауставити своју руку, увек готову за миловање, дати своме гласу мало својствени му заповеднички тон. Често се сам мењао и бунио против самога себе. Срце му је говорило, да му је метод сувише суров, те ће боље ученике отуђити од себе. Но разум га храбрио да и даље иде тим путем, указујући му, да је боље задобити поверење ученика, пробудив уважење према себи, него изгубити све, због њихове разузданости, као што је то било у Гараску. Срце је међутим надвладало и узвикнуло разуму: ако у првој школи и није било успеха,

то није зато, што је испољавана сувишна доброта према деци, већ.

"зато, што иста није испољавала у довољној мери.

Друга ревизија. После неког времена дошао је пређашњи инспектор. — Ну, шта је, — упита он, — како иде са новим методом> Доброг Ја сам био уверен. А шта вели срце»

— Срце се противи, незадовољно је.

— Врло добро; кад се срце не би противило, значило би, да сте престали волети децу. -

Трећа ревизија. После године дана, место старога, дошао је нов инспектор, сушта противност првоме.

МАЈ.

о 57 дара

~“