Učitelj

34 УЧИТЕЉ

темељима старе библиотеке. Још раније од основане у Кенигсбергу „Библиотеке магистрата за спрошни дом основанајеи „Библидфека за кенигебершке учитеље“ (коју је отворио Динтер 1823. године и после његове смрти она је остала неупотребљива). Обе ове збирке књига су сједињене 1844. год. у „Градску библиотеку за учишеље“ Ова се одржавала тиме, што су учитељи уплаћивали по 1 марку годишње, а и магистрат ју је помагао. Учит. Удружење кенигсбершко 1879. решило је да се уреди један Школски музеј, који је по пристанку магистрата најпре смештен у исту зграду са градском библиотеком за учитеље, а од 1881. стоји под једном управом са њом.

Год. 1881. постала је и Изложба учила Учит. удружења провинције Сакс. у Магдебургу, а исте године — Перманентшна изложба 'учила у Грацу, који је дело учитеља Гошфрида Никла, Јакова Лохбилера и Фридриха Кменча. Идуће године отворио је краљевим указом министар просвете Ј. Албареда „Мизее Редасорсо“ у | Мадриду а тако исто 1882. у Лисабону „Мизео редагог1со титроај“. ·

1883. г. отворен је: „Мизео Езсобат- Мастопа!“ у Рио де Жанвиру (Бразилија) пошто су му предати многи изложбени предмети који су били на интернационалној школској изложби исте године. Такође је постао 1883. по дозволи просветног савета „Ехрозоп зсојане регтапеше де Епрошго (Фрајбург-Швајцарска).

И Редагогтзка ВПџогећен у Штокхолму постала је башу ово доба. Штокхолмско учит. друштво основало је ову библиотеку. [Прва скупштина била је 29. септ. 1883.; тада је постављен темељ, а 1885. г. је отворена библиотекај.

„Ехрозтоп зсобагте реттапете“, у Најбургу основана 1886. г. а отворена 1887. г.

Исте год. је отворен школски музеј у Меклембургу и школ. музеј у Јенц.

1889. су отворена три завода те врсте: школ. музеј у Хилденсхајму, стална изложба учила немачког главног учиш. удружења у Инсбруку (Тиролска), и школ. музеј у Каслу.

На предлог учитеља Волгаста постао је 1890. г. шлезвиг-холштајнски школ. музеј у Килу и најзад 1891. г. по извештају проф. Бројера отворен је: школ. музеј у Брауншвајгу.

По једној напомени у 2. издању „Каталога изложбе учила“ у Бечу, имале су сталне изложбе учила у Њенови и Баклу опет да ступе у живот. За ову у Њенови неможе се тачно тврдити; а она у Баклу није се остварила.