Učitelj

ЛАВ ТОЛСТОЈ О ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ 157

на врату медаљон са портретом великога апостола природног васпитавања човекова.

Та питања после, у самој ствари, нигда нису остављала Толстоја.

Напустивши универзитет и предавши се покушајима да помогне порабоћеним сељацима, Толстој још у мају 1849 отвара неку врсту школе, у којој ради са сеоском децом. Тај га посао одушевљава. Но пошто се разочарао у нади да ће бити кадар помоћи сељацима, који тада још беху у положају робова,“) он напушта и рад са децом, јер је немогућно бити спахија над робовима-сељацима и просветитељ. Вртлог живота, душевна борба, животне буре, тражења, душевна падања и дизања, интереси уметника све то на време одвлачи Толстоја од рада у овој области. Али интерес према питањима васпитавања вечно је жив у његовој души. После десет година та га питања освајају са огромном силом. Он сав улази у њих, изучава оно што је дала до тога доба педагогика, изучава њене теорије и остварење њихово у пракси.

1890-те године, за време свог путовања по иностранству, он се упознаје са стањем народнога образовања у Европи. Вративши се у Русију, Толстој се предаје ствари народног образовања свом силом своје страсно радене душе.

У том послу, као и у свем раду свога живота, он чврсто иде својим рођеним самосталним путем, смело одбацујући сва унапред састављена, опште примљена мнења, традиције, системе, па макар се иначе оне сматрале као најнапредније. Он тражи овде као и у свему, једно — истину и рад искључиво за њу у животу. Његов најдрагоценији педагошки експерименат — његова јаснопољанска школа, где се он, са друговима учитељима, учећи као сеоски учитељ сељачку децу, и сам учи како треба друге учити, и то од самог живота, од саме сељачке деце, — та јаснопољанска школа позната је сада по својим описима целоме свету, премда је њен експерименат много — много година у самој његовој отаџбини био игнорован од патентованих педагога, који су у умове

#) До 1861 године постојала је у Русији законом утврђена установа „крепосног права“. На основу те установе огромна већина руских сељака била је у економском, политичком п духовном погледу порабоћена племићима, спахијама. Ти крепосни сељаци нису могли бирати начин живота п место свога борављења, — но су, везани за извесно место и извеснога властелина, већину своје радне снаге трошили за своје господаре. Прев.