Učitelj

ЛАВ ТОЛСТОЈ О ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ 159

нијих питања васпитавања Толстој сада даје дубоко развиће идеје о потпуно поновном стварању живота у правцу ка братству, као правој, истинитој основи васпитања, Он не пише неку директну расправу о томе, али нам то каже већина његових списа. А јасно и одређено развија он то у читавом низу писама, која одговарају на питања разних лица о васпитавању.

Но у погледу примене, у смислу практичкога рада за народно васпитање и образовање, Толстој; поставши сам први радник тога правца, изазива широк покрет за слободно народно умно и морално образовање посредством добре, у свим обзирима потпуно приступачне књиге, листића, слике. Мислим да се још сви добро сећају тога покрета, који је почео у половани осамдесетих година оснивањем издавачког рада књижарнице „Посредник“, која је изазвала множину нових и нових таких радника и предузећа за радени народ.

Обузет жудњом да служи раденом народу на томе путу, Толстој ствара читаву групу генијалних народних производа својих, који у чудној својој простоти изражавају велике истине љубави, и то тако, да их може читати и разумети и душа, која је тек почела да се развија, и душа најтамнија, најмање упућена и ни мало нешколована. Ти производи, који могу — заједно са другим великим светским причама и проповедима —- дубље но ма шта друго служити делу моралног васпитавања човечанства, читају се данас и на свим дијалектима словенскога света, и на писменима латинским и готским, и у арапским словима турских и татарских превода и у шареним цртежима јапанских и кинеских слова, будећи на свим тачкама земаљске кугле човековој души општа осећања љубави, уједињења, служења ближњима и служећи тиме на најбољи начин делу правог васпитавања деце човечанства.

Најзад, већ као осамдесето-годишњи старац, пола столећа после свога рада у јаснопољанској школи, Толстој се опет 1907 до 1908 године враћа свом омиљеном непосредном занимању са децом.

Но овога пута поставља он себи за задатак да саопштава деци само најодабраније благо човечанског духа. Купећи код себе јаснопољанску сељачку децу, он им прича, у првом реду, јеванђелије, а после тога саопштава им велике истине других великих учитеља човечанства. За време његових разговора са децом, деца претресају са њим питања, која изазивају учење и догађаји у јеванђељу и мисли мудрих људи.