Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 409

пови старога доба у средњим вековима смењени су сталешким типовима услед чега је дошла бесправност масе и господство клира с религијским монополом, ритерства са материјалном и грађана са интелектуалпом силом. Битна карактеристика тих сталежа у питању развића индивидуалности била је сасвим негативнога карактера. Но у то доба почиње стварање радника, који су били изван тих сталежа, и они су морали чинити први корак у развићу слободе личности, која им је за живот била тако потребна. С образовањем нових држава дошло је гарантовање мира и слободе личности у у приватном животу бар у правном погледу ако неи у стварности као и непосредни утицај свакога лица на државне послове. Тако поступним путем личност постаје фактор прогреса а развиће индивидуалности једини услов напретка културеи цивилизације. На таком ступњу развића личности отпадају све прерогативе па биле опе кастичке, религиозне, полне пли ма какве друге врсте, а с опадењем тих прероготива развиће индивидуалности добија новога полета без којега нема напретка тако, да је само слободна личност у стању да крене друштво, састављено из слободних личности, јер свако друштво има само онолико напретка, колико је развијена индивидуалност његових члапова. Данашње цветање индустрије неда се ни замислити без развића индивидуалности оба пола а живот без обоје немогућан је као год п задржавање развића индивидуалности.

Кроз песторију развића индивидуалности код женскиња опажа се пето опо што и код мушкиња с том разликом што је њена личност пролазила кроз теже услове одаличности човекове. Кроз сву историју живота пи промена које су га пратиле, она је увек остајала у истом положају, без икаквих права као члан друштва све до постанка градова на западу. Од тада се морални значај жопе подигао услед њенога учешћа у раду изван дома, тај рад изазвао је њену слободу а ова је захтевала равноправност у развићу своје индивидуалности. Кад се већ у развићу женине индивидуалности дотле дошле, онда је немогуће ту стати нити би то имало смисла, баш и кад би било могуће и проповедање сузбивања њене индивидуалности, бесмислица је исто онако, као и тврђење да ће жена са раввићем своје индивидуалности окренути леђа не само Социјалној Демократији него и мушкоме полу. То тврдити значи не разумети улогу индивидуалности у целокупном прогресу, циљ индивидуализације женскиња и сувремених њених захтева, који не