Učitelj

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ НАШИХ НАР. ШКОЛА 289

осталога, да доставља оне који не раде или су немирни; учитељ је без поговора њему веровао и кривце кажњавао. Цензор је био и заступник учитељев, кад овај није био у школи; он је и слишавао остале ђаке, што није било ретко преко године. Осим овога цензора у самој школи, постојао је још један и ван школе, коме је била дужност да пази како се ђаци владају по улицама и шта раде, нарочито о празницима и већим распустима; и овога, је власт била велика. Вероватно да су оба цензора често била једно лице. Колико се радило пре, а колико после подне у најраније време, не знам тачно. До изласка Наставленија, по причању, изгледа да се радило од 8—11 и од 2—5 часова после подне. Од 1838. заведен је бољи ред и у овоме. „Учитељи морају три сата пре, а три сата после подне с децом у школи забављати се и за све то време прописане и разумно на часове раздељене учебне предмете са сваком ревношћу изјасњавајући по разуму и дарови деце предавати“, вели 4. тачка Наставленија. Из овога се види да су и на часове били подељени наставни предмети.

Осим већих. одмора: после испита, пред Ускрс и Божић, ученици су имали и сваке суботе слободно после подне. Тада се доносила реграција учитељу, која је увек била или за јело или за пиће. Најчешће су доносили ло 2 јајета. Учитељ је пазио да му нико од ђака не промакне без реграције. Пред Божић и Ускре, после испита, реграција је била замашнија ; доносило се најобичније какав већи комад сланине, вешаљка пастрме, каква сува ребра и др. Суботом, по пријему реграције, ђаци су ишли у цркву на вечерње; сутрадан и на јутрење и на службу. Похођење цркве било је исто тако важно као и долазак у школу. На ово су нарочито мотрили не само учитељи него и свештеници. Изостанак од службе, јутрења или вечерња бивао је често тежи од онога из школе. По овоме и по наставним предметима које смо поменули, види се да је веза између школе и цркве била врло велика, нарочито још и због тога што су учитељи сами често били ученици Богословије. Треба поменути да није било ретко ни истицање саме цркве над школом. О) свему овоме види прилог УМ.

Неколико података имамо и о броју ђака у јагодин. школи. Већ по томе што је вграда, у којој су биле две учионице, била мала, и број ученика у њој никако није могао бити, према нашим приликама, велики. По првоме из 1826. августа месеца било јеу њој „до 96“ ученика; по другоме из 1836., после 10 година, 98.

УЧИТЕЉ 20