Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 299

осам до четрнајест година да декорирају тањире (дно и рубове) и оклопе књига (снемљене или од папмодела), без да су им икакви. упути давани, и резултат беше неочекивано добар. Ту су се налавила најмногостручнија ређања час ботаничких, час геометријских мотива, ту се уплетале разне шаре или линије, бродире, односи напрама садржају (у књигама) и многе друге могућности, и то често пута са посве добрим естетским осећајем и оригиналним изналажењем мотива.

Да кажемо неколико и о педагошким закључцима Д-р Кершенштајнера. Он је за Минхен већ реорганисао наставне планове на темељу тих својих експерименталних резултата. Он препоручује, да се у прва четири разреда основне школе црта само по памћењу. Коректура је коректура у маси, т.ј. учитељ црта предмет на школској табли, износи главну погрешку, која се чиним начин, како се она може избећи. У вишим разредима цртање по природи све то више треба да се огледа. Прво треба узети плоси те објекте, н.пр. лишће, и тако понајлак прелазећи у перспективно цртање. Упоредо с тиме треба да се предузимају веџбе у техници са четкицом („пинзлом“). Приказивање човека, ради својих огромних потешкоћа, није за препоруку. У школи не треба цртати по продлошкама и моделима од гипса, но, као домаће занимање може се препоручити прецртавање предложака, великих мајстора. Код девојчица требало би се обазирати на декоративно цртање и моловање. Велике разлике међу ђацима (па и у једној те истој класи) морају се у обзир узети у настави и на даровите ђаке треба што мање утицати, треба им дати што више слободе.

Како видите овај Кершенштајнеров рад велика је добит по нашу педагошко-дидактичку науку. Куд год погледате свуда налазите нових и нових идеја. Пошто сам овде преко реда изнео много нових факата, не ће бити згорег ако те експерименталне ресултате ивне:ем у ауторовом сумарном прегледу:

1.) Развиће графичке способности изражавања полази од појмовног снимања предмета. У том чисто шематичком цртању понајлак се мешају особине приказивања према изгледу или форми, па било то услед појединчаних посматрања, било то услед подражавања нађених узора приказивања. Напослетку у цртању претеже оно, што одговара изгледу или форми. Све дотле догод се при том силом не јавља карактеристика изложеног у каквом просторном приказивању, дете одабира приказивање према изгледу.