Učitelj

сл 2 ~

УЧИТЕЉ КАО КУЛТУРНИ РАДНИК

Не презајући од тога да се износећи сами своје заслуге не изиграмо, ми смо слободни да ту истину кажемо сваком у очи. А они који мисле: „е су учитељи праве кукавице, који ништа друго и не раде но само пружају руку, просе и хвале се,“ ми им одговарамо: Благо оној шици која шма своје перје за жићење, а тешко оном раднику који може нешто урадити па не уме то прегледати и оценити. МИ читав народ није никакав народ, који не уме бранити своја права а камо ли један сталеж. Учитељ за цело има и сувише свога перја за кићење, има чиме да се хвали и поноси. Окренимо се на коју год хоћемо страну и бацимо поглед на свако поље рада, па ћемо свуда наћи културне стазе и путање учитељеве. Нема ни једног кутка у отаџбини где није учитељева нога допрла и отворила пут свакој културној струји. Нема ни једне хумане установе у народу, која за свој постанак и распрострањеност није имала највећег поборника у учитељу; није било ни једне културне идеје, која највеће своје остварење није нашла у учитељевој заузимљивости. Ко би желео за ово доказа нека пође у народ, па ће га безброј примера уверити. Сва је наша отаџбина прекриљена учитељима, а поред њих и безбројним корисним културним уста. новама. Свако место где има учитеља има и по коју културну тековину, па била то угледна градина, пољопривредна подружина, стрељачка дружина, земљорад. задруга, певачко друштво, школска апотека, метереолошка станица, народна књижница, читаоница итд. Каквог напретка те установе показују и каква је тежина њихових вредности о томе нам није место овде расправљати. Тек учитељ је вазда био будни стражар и пропагатор њихов. Он је радио све што год се од њега очекивало и није остао равнодушан ни према једној корисној установи нити глув на апелате од стране појединих покретача. И, као што знамо он је тиме доста успео и допринео користи Отаџбини. Ну да није радио и успевао, зар би му се који обраћао — те за ово, те за оно То је бар стара ствар. Људи се надају од некога нечему и обраћају му се само дотле док се не увере да их не може задовољити, па даље престану. Док код учи. теља та ствар стоји у повољном стању. Од њега се увек тражило, а он се је увек одазивао. Да је он важна културна чињепица доказ су дакле свакидањи апелати који се учитељу упућују за пропагирање. Да наведемо само један за земљорадничке задруге, а који је потекао од човека изван просветне струке, и гласи: „У ишпељи налим одликују се толиким лепим особинама, да не би имали пошребе тражим бољег м савеснијег тпропагаиора за земљо-