Učitelj

664 Учитељ

друштво не заведе. За то и вели: „Ну друкчије се мора понашати ученик кад наиђе на рђаво друштво. Ако нема довољно снаге да му се одупре, онда га мора избегавати; а ако има снаге, онда треба да се бори и против погрешних мњења и против рђавих праваца у раду таквих другова“ (стр. 10.).

Са свим по примеру и науци Ис. Христа, који је ишао и међу грешнике, говорећи да „здрави не требају врача“.

„Од несавесности једнога ученика, има штете само он, а од несавесности једнога наставника, има штете цела школа и у њој више нараштаја“. (стр. 18.).

„И по неки учитељ правда свој недовољни рад поређењем своје награде (плате) са наградом других чиновника. Али такав рачун не слаже се са савесношћу, (као ни прелаз у другу струку из таквих побуда)“

„Кад радимо само толико колико смо награђени за тај рад, онда немамо права да тражимо нарочито признање и захвалност. Захвалност треба да служи као награда за већи труд и за доброчинства, која не потичу из материјалних побуда, него из виших идеалних побуда у нашој савести“. стр. 19.).

Мислим да би у дужности према друговима требало да дођу још и праштање увреда и сузбијање завидљивости и пакости, код самог себе и код друга. А као разлог за другарство, требало би навести још и међусобно материјално и умно помагање.

У дужности према себи држим да би требало навести јоши чување свога здравља и пажење на своје достојанство.

11. Предавање. У овом делу се, врло прегледно и јасно, износе циљеви предавања, облици предавања и погодбе за успешну наставу. МИ у овом одељку има 72 практичне напомене за поуку.

Као прву главну погодбу за успешан рад у настави пошто-' вани писац наводи: „Потпуно одређен циљ Предавања, који се

"истиче у почетку предавања, који се има на уму у току целог предавања и по коме се на крају оцењује успех предавања“.

Овде није јасно речено да ли циљ предавања треба наставник да истиче сам за себе, да би га он имао на уму у току целог предавања, или да се циљ истиче (казује) баш ђацима, казујући им о чему ће се сад предавати, као што се сад у најновије време ради, не само казујући тај циљ, него одмах и питајући ђаке: „Шта сам казао» — О чему ћемо сад учити“!

Кад сам ја био ђак, г. Бакић, као професор педагогије, препоручивао нам је само оно прво. За то на сваком писаном пре-