Učitelj

128

УЧИ ТОНИЈБ

потпуно достићи, ко се љему ода, тај је од својих ближњих напуштен и осуђен, али он има у себи свест, да живи за једини узвишени циљ, циљ приближења праизвору истине, доброте и лепоте. (р. 88).

поета сеп Чаз бетејпваше, 11 дет Улејеп даз Епе хип егкерпеп, зет ете тбенесћојћ уоПкопштепе Апвећапипе Аез Ађзобшеп егзфеђћ, Аег 156 дег уаћге [ш1050 егојео, Чег ћегојзеће Епбизја5ћ. Егешећ

Капп ег пје даз 21е1 зејпег Зећивосће уоП еттејсћеп; ег етрбпдеђ Опајеп дагиђег, зугд ацећ уоп зетеп Митепзећеп уеткапић ппа уеггојећ, ађег ег ћађ досћ Фе ЗеПокењ Фез Велупзајзејиа, зејлег Вес типе паећ 21 Јеђеп, гјећ зеђфђзЕ 21 џегуојКоттпеп, дет ОгаџеП аПег Ууаћгће, Се ппа Зећбићењ зјећ питег шећг 71 паћеги (р. 57).

Доцније ћемо се позабавити тиме, које философе рачуна аутор

у „малене“, те их није сам студирао, већ је о њима преписивао и видећемо колико су истините ауторове речи:.. али писцу лично, који нема обичаја да преписује од других ни онда када је то сасвим умесно џи без замерке! и т. д. ; Сад ћемо прећи на стварне недостатке, које аутор показује у до сад изложеноме. Није истина да су се „представници Аристотелови“ поделили у „два табора“, у александристе и авероисте, већ их је било шри: александристе, авероисте и томисте. Ова су три правца постала услед различитог тумачења Аристотелова учења о бесмртности душе. Први су тумачили то учење тако, да, при "природном развитку душе ка вишем степену, и највиши степен зависи од природних погодаба. Други су узимали, да је разум независан од тих погодаба. Трећи су тврдили, са Томом Аквинцем, да је душа бесмртна, и сматрали то као нешто, што произилази из саме при. роде душе. Дакле овај трећи правац аутор и не спомиње, јер не зна за њега. Ми ћемо навести и неке познате стране ауторе, одакле ће се доиста видети, да је постојао и трећи правац. Тако каже Млпдеђћапа: Пје АпзгојеНКкег дег Бепајззапсе хепаПеп (абрезећећ, 0оп. дет кесћисћ-осћодазивсћет. Те по) тп фе ђејдеп Рапејеп дег Аџегголујеп ипа дег АЈјехапапејеп“з, Нобфапо: „п дег Егасе, мејетп Апзгојејев Фе ПОпзђеђИсћке дег Зесје Јећге, зНеззеп Фе ара Отирреп дег Егк тег сесепетапдег“3, _

Аутор је могао мало боље загледати у текст код ИбервегХајнцеа и бар верно превести. Код Ибервег-Хајнцеа стоји: ацсћ еттрег ЗсћиНеп без Рогрћуниз, дакле само неке, а аутор каже: „тако исто списе Порфиријеве.“ Капипе је погрешно и треба да стоји Кашее. Аутор каже „убијен као калвин.“ Није ваљада као Калвин, већ калвинист. Теје звао се Вегпакфапиз а аутор каже

1 Ист. нов, фил., предговор стр. У.

# Гећтрисћ (ег безећјећфе Фер РаПозорће, 4. Аш, Тађшсеп 1907, р. 296. „Аристотеловци деле се (осим црквено-схоластичког правца) у обе странке авероиста и александриста“. .

8 безећтећбе дег пецегеп РћПозорћје, јаз Решћвеће Петке уоп Е. Вепф хеп, Т Ва., Гетре, 1895. „У питању, колико Аристотелес учи бесмртност душе, сукобиле су се три групе објашњивача“ (р. 12).