Učitelj

130 У чи то 5

није истина. Коперник је држао своје главно дело: Ре геуојопђиз отћшт соејезфшт, готово код себе свега тринаест година од 1530, кад је довршено, до 1543, кад је публиковано. „зсћоп 36 Јаћге уог МегбНешНсћипо, ајво шт даз Јаћт 1507 ђевапп ег зејп Жетк #ђег фе Џиљу4]зипе дег НиптејаКкбгег, еј даззеђе ађег 515 хиг МоПепдипе шт 1531 сапх осећејт..

Ре теуошотђивг отђштп соејезншт преводи аутор са: „О кретањима небеских светова““ у место: о кретањима небеских тела. Али аутор уме још боље да преводи са немачког. Код Розебергера стоји као речи Коперникове:... „ипа зеће аш ге Аиззргисће а15 аш! ипиђепесе метасиШећ ћегађ“,3 што аутор преводи са:... „и гледам њихове претензије с презрењем које заслужују““ у место: и гледам презриво на њихове исказе као на непромишљене.

Аутор излаже Птолемејев систем. „Осим епицикала била је нужна претпоставка и тако званих ексцентрика. Посматрање је показало да планете при своме привидноме кретању око земље не задржавају увек исто удаљење, јер постају мање и веће, и да би се то објаснило узело се, да центар првих кругова није земља већ једна тачка ван земље која се заједно са кругом кретала око земље“ 7 Ово је скроз лажно и конфузно. Није истина да су стари астрономи, специјелно овде Птолемеј, закључивали на различито удаљење планета, што ове „постају мање и веће“, већ ипшо нису џоказивале равномерно (униформно) крешање. Ако се неко тело равномерно креће, и ми га посматрамо, онда ће оно имати у толико већу угаону брзину, у колико му ми ближе стојимо. Због тога, дакле, што су се планете неки пут брже а неки пут спорије кретале, то су стари астрономи, да би тај појав објаснили узели да се земља не налази у средишту круга, по коме се планета око ње креће, већ изван њега, узели су тако звани ексценшрични руг, тако, да је планета била неки пут ближа земљи (брже се кретала) а неки пут даље (спорије се кретала).

Да чујемо астрономе: „Обзсћоп те Веођасћ шпозпине! зећг ипуоПкотштеп агеп, 50 Тапдеп ф!езе Веођасћтет (т. ј. Хипарх и Птолемеј), даз5г Фе Веууегипсеп дег Рлапејеп штег Чеп зјеглеп Кејезу/ед5 етсћебгинд уатеп... 5је леп даћег деп ехгеттасћећ Ктегз еп, дет че фје Вемесипсеп 2луаг 415 Кгејајоптјо ипа ојејсћта55јо апзаћеп, ађег пл Кгејзеп, дЧетеп Ми ерипкје теће сепап ти дет

1 Нозепђегсет, Ог. Еегд., Пје Сезећјећје дег Рћузк, 1 Тен, р. 118. „Већ 36 година пре публиковања, дакле око 1587 год. почео је своје дело о кретању небеских тела, али га је до завршетка око 1580 год. држао у тајности...“

2 Ист. нов. фил. р. 52.

3 Нозепђегвег, о. с. р. 119, а Ист. нов. фил, р, 52.

5 2914. р. 58.