Učitelj

290 ПИ тен ЈБ

узмемо ствар, како треба да је у ствари, морамо признати, да је за друштвено благостање каракшер много важнији од знања. Против тога нико не устаје, нити се извод тражи. Од свих циљева, које може имати у обзир законодаваоц, најважнији је образовање карактера у маробу, и признавање личне одговорности за свакога; а баш се овај циљ напушта.

Кампејре: Део, који припада школи, веома је велики, и одговорност учитељева је огромна. Лично васпитање није ништа друго до продужење добрих навика, усвојених у школи. А спољашњи утицаји су само помоћници, који ништа не могу без смишљеног редовног васпитања, или су непријатељи, противу којих се треба борити добрим школским васпитањем. Све је више истина да се заједно са Лајбницом може казати: „Учитељи држе у сво: јим рукама будућност света“. -

· ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЕДАГОГИКЕ

ФЕНЛОН Десет конференција Жила Леметра. (СВРШЕТАК)

1711. године долази један изненадан случај: смрт оца Херцега од Бургоње. Херцег од Бургоње је престолонаследник и Фенлон ће бити његов први министар: још за једно кратко време он задобија свој негдашњи престиж. Саставши се исте године у Шону са Херцегом од Шевреза, Фенлон је израдио са њим пројекат за реформе: Шонске Таблице. И Фенлон се овога пута, далеко од шимера и утопија у Телемању, показује врло проницљив и врло реалан. У свакој диоцези биће установљене анкеше, скупштине на којима ће епископ, господар земље и трећи сталеж решавати о порези; у свакој провинцији, (као реакција претераној монархиској централизацији) биће провинциске скупштине састављене од

_три сталежа, који ће решавати о полицији, порези, имањима итд; __најзад велике скупшлиине састављене од три посланика из сваке диоцезе (један епископ, један племић и један од трећег сталежа), која ће се скупљати једном у три године и која ће имати да врши контролу над осталима, да решавају о свима важним питањима, једном речи — да се брину о општем благостању земље. Што се тиче племства, треба испитати који имају праве титуле и давати нове само поводом великих услуга учињених држави; али ће те титуле бити искључиво почасне.

Сан који је Фенлон почео још пре двадесет година који је испуњавао цео његов живот, његов сан и као племића и Француза; и као човека — приводио се крају. То би била сјајна на-