Učitelj

БЕЛЕШКЕ 5 407

опере све делове, што су млеком додирнути. Ако треба дати топло млеко, онда млеко тече преко боце за загревање односно преко једног суда загрејаног спиритним пламеном. Грејање се регулише само од себе.

Апарат одговара свима хигијенским захтевима. Досада су аутомати намештени у двориштима двеју школа. Они су се показали као врло добри и требало би да оваквих аутомата будо не само у школама и фабрикама, већ напољу у близини игралишта и места за излете. |

ЏМапегуа, 4. 19101 ==,

=

Основне школе и наставници у Црној Гори. По „Гласу Црногорца“ у Црној Гори било је, на крају школске 1907. и 8. године, 120 основни школа, у којима је радило 167 учитеља и учитељица. Ђака је било свега 9.207. Држава је утрошила на издржавање ових школа свега, 116.976,12 круна. Поред основних школа у Црној Гори још Велика Државна Гимназија на Цетињу са 18 наставника и 218 ђака и Мала Државна Гимназија у Подгорици са 10 наставника и 816 ђака. Институт Царице Марије на Цетињу имао свега 81 ђака, у коме су радили 18 наставника већина хонорарних. Ста. М. М., уч.

Исправке. У чланку из новије срп. философије из прошлог броја поткрале су се ове грешке. На страни 284 примедба 1 треба да буде примедба 2 на страни 278: а примедба 2 на странн 283 треба да буде примедбу 1 на страни 284. У првом цитату на стр. 284 треба да стоји 1 у место 8, примедба у тексту под! треба да има 2 а не један а примедба у тексту 2 треба да има 3. Стр. 288 у место 0,000.761 треба да стоји 0,002761. Стр. 288 у место 2П2г треба да стоји 217.

„

~

Пасмо уредништву. Поводом наше белешке о Народној Педагогији у прошлој (+) свесци „Учи_теља“ добили смо од г. Миодраговића ово неколико речи:

Господине уредниме,

Хвала Вам на пажњи према Народној Педагогији, коју сте јој указали својом белешком у прошлом броју Вашега уваженога листа. Истина је, да сам отпочео сређивање. Али бисте се преварили и Ви и сваки онај, који би очекивао, да ће ово дело скоро бити готово. Грађе је изобиља, а посао заметан и огроман. Хиљадама листића ваља ставити на своје место пре но што се приступи изради. А увек се нађе и још по што шта ново у нашој, српској књижевности уопште, што не треба да остане неопажено.

А што се тиче вредности овога посла, мени је непознато и да му је ко пориче. Сва би се ова огромна грађа могла поделити на двоје: на оно, што ваља и што би се могло употребити за углед, п на оно што не ваља и што не само не треба чинити него ваља и искорењивати. Признати морам, да ме је у почетку на овај псеао много више нагонило оно прво. Али што сам год више улазио у овај посао, све сам више у народноме поступању око одгајивања порода свога налазио шљама и плеве, која не само није за углед, него се не сме вилав ни тарпеши, ако хоћемо да нам народ напредује. Јер је огромна колачина поступака, који су производ прсстоте и непросвећености народне, и који му пород пре убијају него што му га подижу. Па зар нема вредности изнети и ово: