Učitelj
ЦРТАЊЕ КАО ОПШТЕ ВАСПИТНИ ПРЕДМЕТ 445
дејствује на цело друштво и која је довољно проста и искрена, да покреће све образоване људе, но у исто време и довољно дубока, како би дала изабранима материјала за размишљање. Велика је уметност слична природи: сваки чита у њој, што може прочитати, сваки налази у њој више или мање дубоки смисао, с погледом на то, како дубоко може да проникне; за оне, који не иду даље од површине, откривају се велики путеви и хоризонти, а тако исто сва спољашња чар боја и звукова који заносе слух; онима пак, који иду напред и даље, отварају се нове перспективе, детаљи савршенства бесконачност. Управо онако, као што вели Виктор Иго: Малиновка! ес бистром главицом
У капљи воде прогута цео свет: Бесконачност, бесконачност...
Уметност је људска као и уметност природе, састоји се у томе, да изрази цео свет у капљи воде: малиновка осећа оживљавајућу свежину капље воде, док филозоф и научењак налази у њој неизмеран свет, бескрајност“. Што је у данашње време уметност у најбољим својим производима благо само изабраних, имућних друштвених редова, а не општенародна у свем своме пространству, томе је узрок сувремено капиталистичко уређење.
Историја износи примере тесне заједнице уметности са свакидашњим животом. У Грчкој није било само величанствених статуа Партенона и чудесе архитектуре. Предмети свакодневне употребе носили су у то време отисак естетике, и још се и данас ми усхићујемо формама, укусним костимима, прекрасним фигурама, -— производима народне уметности. А средњи векови» Нису тада постојали само храмови, о којима нам прича школска историја. У то време, кад су се ти храмови, слично страсно подигнутим рукама, дизали к небу, све су врсте занатске уметности достигле: велики ступањ развића. Производи тапетара. гвоздене рукотворине, најништавнији занати обасјавали су се одблеском естетичкога пламена. Е Е
Свемоћни утицај капитализма захватио је и уметност у своје“ жилаве руке. Уметност као да се не слаже са животом. Она се удаљила од народа, који ју је створио, утанчала се и префинила. се до болесних и узвишених магловитости. У место да буде благотворни талас, који би се свуда разливао и стварао уживање лепоте, уметност је постала неки тајни напитак, којим се могу наслађивати с времена на време само посвећени. Таког стања ствари нестаће, кад настане човечније уређење : уметност ће престати бити привилегија привилегованих класа и, пошто ју је народ створио, поново ће се и чврсто слити с народним животом.
На тај начин је мишљење, као да је уметност нешто по све неприступачно простоме смртном, само израз онога у суштини неправедног уређења, у коме су живели наши предци, у коме живимо ми а у коме ће дуже или краће живети и наша деца.
1 Тица.